Српски технички лист
СТРАНА 80.
Ако је, при оптерећењу точка Р, нормални притисак у додирној тачци измеђ шине и венца означен са М (ел. 5 и 6) то ће се у правцу дирке хиперболине а у вертивалној равнини ЈЕ, произвести отпор трења 72, | који ће клизање спречавати. Ако разложимо силу Рип | отпор трења РМ у правцу хоризонталном и вертикалном, то ћемо добити за хоризонталну компоненту
Х зп с, — [7 М со а, . а за вертикалну
М сова, - ТУ зп «а,
Ако узмемо да је један део Рг сл. оптерећења Р |
непосредно на шину пренешен, то ће за силе у вертикалном правцу постојати следећи однос
Р=Р - ХИ сова, + 7 У з1 «а, Хоризонталном потиску М зт о — 7 М сов «а, стји на супрот /Р и нека сила Х, која треба да се одреди. Џрема томе биће М зп 2, — [М сова, = [ТР-+- Х Из обеју једначина добијамо Маћ а (17 )=ЈР_-Х .. · (9
ћ Вертикалан притисак У сов о, + ТУ 511 а, лежи у равнини МЕ а за ф, испред равнине вертикалне, која кроз осу пролази, зато ће пи окретању точка моменат (МУ сов о, + 7 У вз «,) т, на зупрот стајати, За, савлађивање тог момента потребпа је нека вучна снага р. чији је крак ", а коју по следећем обрасцу добијамо
р= И (сова, + 7 зт 4) | пли са погледом на је-
диначину 7 биће
а
р= 7 (сова) + [ 5 «а,) > #) с #08 или 1
у д « 0 8 ен И ИЕ ЕН
Г 1
| пошто је пун | Јо путу а 1 8 Ако лежи средиште кривине за 4 — #% иза проду|| жења предње осовине онда је угао кога равнина точка | са диреком кривине заклапа
4а'д 8, == а нан · (10 а за стражњу осовину | 1 = ; и 0 => . па а ес (11
Према томе важиће за предњу осовзну једначина
(==
М, (соз а, > 51 %):д « ИУ Ка
|-_. р, = И БР рт а | а У ла „( ој
ОТПОРИ ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ВОЗОВА ПРИ КРЕТАЊУ У КРИВИНАМА
БРОЈ 2. а за стражњу
_М, (сова, + 7 зт «) да 7 456 По ај Ћ; Тиј и
У овим једначима можемо именитеља ставити равно 1, пошто се од 1, врло мало разликују. Тако исто можемо место Ка и К; ставити средњи полупречник Б. Према томе биће
г 1:
РА, + р, = (с05 24, + 7 зт «)) #07 а, [ла (М—М)
; | На
Одредба отпора и услови за равномерну вожњу при сталном углу ф, клизања.
Узмимо један воз са произвољним бројем кола, којих је размак осовина Фа дужина измеђ тачака на којој
| квачила дејствују [, дужина квачила нека је К сл. 9.
Ако кола имају такав положај да њихова оса у Па сов ф ЗЕ или, пошто је ф да можемо ставити со“ ф=14%] ф= ГК ан а Но како кола у кривинама добијају окретање око њихове вертикалне осе за неки угао /, због чега се п квачило у затегнутом стању за угао д окрене, према томе ће и правац квачила сећи осу кола и то напред под углом ф +)-+ 6 а на стражњем крају под угаом ф—) — 9.
половини дужине ЈГ, при чему је «0 ф =
% 5 . с · Угао ) добјамо из израза #90) = пр При чему «
означава остојање стражњег венца спољњег точка од шине. Угао д добијамо ђ : Бао клин НА К
2
Пошто су угли ф, ј п 8 врло мали то можемо ставити #09 ф == атс ф, #90) == атс ј, гуд==актс 0 према томе биће.
Т ЕН
ме (рфјвфн ТЕ 1 Еј св аге (ф—ј - де Е( + | 1
Ако на предњој страни кола дејствује квачило са силом Лоа а на стражњој 2, И ако их разложимо у правцу осе кола и управно на њу, онда добијамо 2: сов (# 4) -- д), 2, сов (Ф# +7 + 9) 2, сов (Ф+Ј49) и 2, 311 (ф ве јесен.