Српски технички лист

БРОЈ 8.

ОБРАСЦИ ЗА ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ КОНСТРУКЦИОНИХ ДЕЛОВА

ОТРАНА 79.

ОЕРАСЦИ ЗА ДИЛМЕНЗИОНИСАЊЕ КОШСТРУЖЦИОНИХ ДЕДОВА

ИЗЛОЖЕНИХ ЛОМЉЕЊУ (КМОКОМа) АКСИЈАЛНИМ ПРИТИСКОМ

Следујући обећању датом у прошлом броју нашега листа доносимо ниже изложено саопштење, које препоручујемо озбиљној пажњи наших читалаца.

У своме извештају о узроцима пада љубичевског моста (види и Бсћууегемвеће Вапцленипе, Вапа ХХТ 6 9 пиџа 10) експерти су за израчупавање степена сигурности конструкционих делова главних носача изложених притиску употребили ова два оорасца:

за дужинске одпосе 110;

[ образац: 8, = 3'03 — 0:013 | | За

ТД за дужинске односе

к =: МО

2 образац: 8, = 19740 (5) о 3, значи специФичко напрезање материјала при ломљењу, т ј. ако је Р аксијална сила, која је ломљење произвела, а | пресек сломљеног стуба, онда је 8, = "ђ. | је слободна дужина конструкционог дела изложеног притиску; код констр. делова, који су на обадва краја зглавкасто утврђени, ова је дужина равна теориском остојању чворова; за конструкционе делове, који су на други начин утврђени ова се дужина мора одредити, да би

се горњи обрасци могли употребити.

В је полупречник замајивања пресека у правцу извијања (Ј мимималпи моменат лењивости пресека за осу кроз тежиште, К површина превека, Ј = Е>Е).

Сама та околност, што су обрасци под Ги Џ примењени при једној експертизи, која се нас највише тиче, обвезала нас је, да упознамо српске инжењере со тим обрасцима.

Као што је познато за димепзионисање конструкционих делова изложених аксијалним притиском ломљењу (услед извијања у страну) постојала су до скора два обрасца.

" Један — Ешег-ов — чисто теориски образац изведен из диференцијалне једначине еластичке линије, он гласи:

-"Ш

ф је једна копстантна, која зависи од начиаа утврђења; за зглавкасто утврђење на оба краја је Фф = 2л'.

| је модуо еластичности.

Ј минимални моменат ленивости за, осу кроз тежиште.

| је остојање између утврђених места.

Други је образац Бећуаг-Капкше-ов или правилније Мамег-ов (Каћтапп у своме делу Могтаете пђег Совејећбе Чег |есћивесћеп Месћатик, Берде 1885, стр. 364 и 366 доказује да је Мамјег први поставио тај образац), он гласи:

Е за (5) у 4 8и значи дозвољено напрезање материјала на чист притисак,

у је један коефицијенат при ломљењу, који се опитом добија а зависан је од материјала,“

1" је дозвољено оптерећење.

Исправност Ешег-овог обрасца осумњичена је више пута, но не са свим оправдано. Нодекивоп је већ морао од Ешег-овог обрасца да оступи, кад је хтео своје опите о чврстини стубова у алгебарску Форму да обуче (види Клерићеву механику, одељак о јачини дугачких стубова). ПрофФосор С. Васћ у своме изврсном делу Ејавнсна аипа Ревнекен, Вегћп 1889—1890 стр. !11 вели: техничари наших дана негодују Ешег-ов образац, чему је на сваки начин то узрок, што у том обраспу нема и напрезања материјала, које се по навици као мерило сигурност. једне конструкције сматра и од кога се увек полази при прорачунавању димензија. Професор Каћ тапп у горепоменутом делу каже: за примену у области технике Ешег-ово правило има малу важност а професор Гапр из Риге одриче му сваку вредност (1883) он каже: «6 Ешег-овим обрасцем не да се у пракси ништа отпочети» и «он би требао са свим да исчезне из збирке образаца за практичног конструктера,»

Ма == · ТУ

Да су мишљења ове господе неправилна увиђа се и из расправе Дптегтапп-а (Сетигајаб а. Вапуегма пе 1886).

Професор Вашзећтеег у 15 свесци својих саопштења изводи из резултата опита које је извршио с Фасонираним ваљаним гвожђем (цен-

% Оба ова објаснења одговарају досадањој употреби Мач!ег-овог обрасца,