Српски технички лист

ОТРАНА 80.

ОБРАСЦИ ВА ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ конструкЦИОНИХ ДЕЛОВА

БРОЈ 8.

трално утврђење крајева зглавкасто), да се исти слажу у довољној мери искључиво с Ешег-овим обрасцем.

Опити извршени на дрвету и кованом гвожђу у швајцарском ипституту за испитивање материјала потврдише Вапвећтеег-ов проналазак у толико, што стубови од ваљаног и топљеног гвожђа (бећугеав ипа Кјввезеп) изложени у Вердеровој машини притиску при зглавкастом утврђењу (брилепавегипе) и напрезањима, која не леже сувише близу границе еластичности, дадоше у ствари резултате, који се врло добро слагаху с Еијег-овим обрасцем. Слагање 1е било мање при опитима с дрветом а с каменом никакво. По томе могло би се пребацити Ешег-овом обрасцу; да није применљив за разноврсан грађевински материјал и да дајесувише велике бројне вредности за оптерећење стубова од кованог гвожђа незнатне дужине. Једна даља мана Ец-= јег-овог обрасца, онаквог, као што се до данас примењивао, лежи у томе, што није било никаквог ослонца у бирању степена сигурности. Професор Оштапп узимао је најрадије степен сигурности п == 2". Професор О. Јиле узимап = 5 а иста је сигурност прописана и за љубичевски мост.

Што се тиче Мамјег-овог обрасца, он је у практици много употребљен, јер је дозвољено специфичко напрезање материјала на притисак за увек с довољном сигурношћу познато, а име-

2 пилац ! + 7 (~) преставља величину смањи-

вања тог напрезања у случајима опасности ломљења. Кад би у овом изразу 1 било познато, то би се димепзиосање какве конструкције могло без оклевања почети.

До сада је т сматрано као једна искључиво од материјала зависна константна, тако: Грајевје и БЗећибјег узимају за ко-

вано гвожђе џ = 0 00008 за ливено гвожђе у = 0:000% ва дрво = 0 00016

Зећагомува узима за ковано гвожђе 1) = 0'00010 « ливено К = 0'00020, али и ранији онити професора Тетмајера показали су, да је ђ једна и за један исти материјал променљива количина. која зависи од дужинског

| односа.

У зиму год. 1889 имао је професор Тетмајер да изврши један велики низ опита (око 1500 на броју за шта, беше потребно материјала 31,5 |) са ваљаним и топљеним гвожђем (Бећуејва ипа

КТиввећви) у цељи, да испитивања, о релативној

"вредности базног конвертног гвожђа (једна врста,

Еизвејвеп--ај као конструкционог материјала, која је започео год. 1884, привремено до извесне целине доведе и заокругли. Он је том приликом ставио себи у задатак, да обрати довољну пажњу и изналажењу коефицијената чврстине и да сумњиве законе о чврстини ковног гвожђа при притиску расветли; да проучи закон зависности чврстине материјала при притиску од дужине стуба (Кишекипезјезнокен) као и уплив облика,

пресека, уплик закова — у колико се овај на слабљење пресека и на разна остојања наковница. односи — најзад да испита и упливе екс-

центричног дејствовања сила. Тај огроман и врло тежак задатак Тетмајер је свршио и резултате својих испитивања у изводу саопштио у Бећууе!лемвеће Вапгенипе, Ва. ХУГ Кг. 18 и 19 у чланку; Паз ђаејзеће Сопуегфегејвеп 2ај5 Вашпафегтај, ет Вегас тиг Етаве Дег Ошпепвопв ђегесћпшпе дег Епвепсопа исопеп. Подробности његових опита налазе се у: МићеЏипсеп Фег Апзгај 17 Ррц(апе' хоп Вацтајемаћеп ал е'аееп. Ројугесћтсецт пп Улилећ, Не ТУ, 1890. Тетмајер је у горепоменутом чланку несумњиво расправио питање о вредности Ешег-овог и Хаујег-овог обрасца и на основу резултата својих опита поставио један нови образац за израчунавање димензија конструкционих делова изложених притиском ломљењу, који је можда први пут у заједничком извештају његовом и Сегђег-овом 0 гвозденој конструкцији љубичевског моста практички примењен, а тиме научно освештан и признат.

Ми доносимо из тог чланка, ово што следује.

Пре свега Тетмајер је опитима нашао и утврдио односе карактеристичних особина еластичности и чврстине оба материјала при истезању и притискивању. Његова мерења дала су у средњу руку овај резултат:

За ваљано гвожђе (5сћлгетзветвећ)

модуо еластичности при прити-

скивању Ка == 00ВА модуо ношења на граници ела-

У те А

стичности у бо у. модуо ношења при почетку нади- . мања (Збаспећђегип) 6 =- 10067)

модуо ношења при дробљењу или мрвљењу ВУ == 00 За топљено гвожђе (Иизвељавеп) модуо еластичности при трити-

скивању Не== 100 Е, модуо ношена на граници ела- ;

стичности у == + 197, модуо ношења, при почетку нади-

мања == ЈЕО

ба з модуо ношења при дробљењ = "0:99 0 У ри А у 4 р

#) Модуо ношења, па граници развлачења, (У бтескотопхе),