Српски технички лист

БРОЈ 5

Члан 124.

Самоуправни окружни, пнижињери подносе сваке године, а најдаље до 31. децембра државном грађевинском одељку извештај о свима извршеним грађевинама п оправкама о трошку округа, среза и општине, а по пропису министра грађевина.

Члан 125.

Самоуправни инжињери могу вршити п све приватне пинжињерске послове, као премерења земљишта за тачно изналажење даначне велгчине, у колико се ти приватни радови не би ковили са утврђеним уговором п делокругом државних инжињера.

Члан 126.

Самоуправни, окружни, срески и општински инжињери, не могу предузимати и извршивати приватно

ПАНАМОКИ КАНАЛ

ОТРАНА 121

на своју руку јавне грађевине ни непосредно ни посредно. Члан 127.

Самоуправним окружним, среским и општинским инжињерима п подинжињерима којџ имају квадификацје или су исте овим законом стекли при ступањуу у државну службу рачунаће се за ранг и пензију године службе проведене при самоуправним окружним, среским пи олштинским надлештвима.

Члан 128.

Самоуправни окружни, срески п општински пижижери п подинжињери имају право улагања у удовички фонд а њихова Фамплија удовица и деца право на пензију.

У опште за самоуправне окружне, среске и општинске инжнињере и подпнжињере важи закон о удовичком пензионом Фонду као што важи за државне указне чиновнике. (ОвРШИЋЕ ОВ)

= • +9 • = ———————

ПАНАМСКИ КАНАЛ

ПРЕДАВАЊЕ

од

Н. Манојловића, ипжињера

држамно 13. Јуна ов. год. на главном годишњем скупу српских инжињера.

Према данашњем стању ствари, могао би човек мислити, да је скинуто већ са дневног реда питање о панамском каналу; али, пошто има веома много њих који су у овој ствари јако заинтересовани, го није могуће, да ће се о панамском каналу још много и мпого говорити пи писати, — а ко зна, можда још кроз саразмерно кратко време и славити модерни покретач овога посрнулога предузећа: старина Фердинанд Лесепс.

Има многих којима није из ближе познато ово огромно предузеће. Зато сам узео себи слободу да вас умолим, да ми поклоните неколико тренутака пажње, да вам о панамском каналу онако говорим као што један активан члан и очевидац овог предузећа може да говори.

Мисао да се панамски земљоуз пробије, није нова.

1551 год. Сорез де Сотага предлагао је да се споје оба оцеана.

1715 год. неколико мексиканских урођеника поднели су мадридском двору пројект једнога канала, којим би се везала оба оцеана. Овај је пројект бачен у тајну архиву мадридску, а пројектантима је запрећено, да ће их постићи највећа немилост ако се не окану својих револу. цијоних мисли.

———

Гувернер Мексике: Гроф ПеуШагмседо, збачен је са угледног свога места за то само, што је узимао под своју заштиту овакав један пројект у овоме духу.

Бојећи се да се туђински народи не би заузимали за ову мисао, шпањолска влада забрани пловидбу на, реци 5. Јаап де Меагасиа под претњом да ће свакога онога постићи смртна казна, који би се противио овој њеној наредби — а за сваку сигурност на ушћу реке саграђена је мала једна тврђава те да се, на случај потребе, и силом спречи приступ и улаз туђинским бродовима. На послетку, чак је и сопственим бродовима пловлење онемогућено јер су на ушћу реке потопљене биле неколико неупотребљивих лађа да се пролаз спречи.

Од тога доба, о спајању оцеана, које незнатан простор од неких 60 километара дели, само се је у теорији говорило.

Али, онда, кад се је Сујецки канал довршио и кад је покретач овога предузећа, Фердинанд Лесепсе, с пуним правом слављен био као мало који смртан, и мисао о спајању Атланског са Тихим океаном, почела је нагло да зре

1876. год. основано је једно малено друштво под преседништвом ђенерала Тира; друштво то изаслало је комисију на лице места да,