Српски технички лист

ОТРАНА 122

види где би било најзгодније да се тај канал просече.

Комисија, предвођена гг. Гмајеп М. В. Уууве и Агтапа Кесјав, проучила је 4 прелаза: код Палап-а, код Зап-Вјав, Никарагуе и Панаме.

На основу извршених припремних студија. Муувге одпочео је да преговара са коломбијском владом и 16728 маја 1878 закључи о њоме уговор, на основу кога му се уступа концесија за грађење једног канала између Атланског и Тихог океана.

Са овом концесијом у руци, Уууве ступиу везу са Фердинандом Лесепсом. Лесепо прихвати

ПАНАМСКИ КАНАЛ.

пројект Мууве-ов, према коме је ваљало сагра-

дити канал без устава (Шлајса), јер се сматрало, да само канал без икаквих препрека, као што је саграђен и сујецки канал, може бити од праве користи за велико бродарство. И академија наука, поглавито из пријатељства и велике симпатије спрам слављенога покретача, усвојила, је мисао Лесепсову. Кад се је 1879 г. састао међународни конгрес под заштитом географског друштва у Паризу, у коме је било између 135 чланова, 21 Француских а толико и страних инжињера, решено је, после много тешкоћа и устезања, да је остварење панамског канала могућно и да му ваља дати правац између Колона и Панама с тим да канал треба да буде у једној равни (4 шуеаџ).

Кад се узме у обзир да је при коначном гласању било неких 57 гласова «против» и да је мањину махом стручњак састављао, онда се и тада још могло предвидети, да се овом предузећу спремају велика опозиција и грдне тешкоће.

Па ипак, и преко свега тога Лесепс одкупи концесију од Уууве, за рачун будућег друштва, за суму од 10 милијуна динара. Новац овај, имао је да плати 5 милијуна у удеоницама.

Уздајући се у своју непрекидну срећу, своју славу и своје лепо име, Лесепс мислећи да не мора проћи кроз немиле канџе грабљивих Финансијера и новинара, обратио се је директно на публику нудеђи јој удеонице у вредности од 400 милијуна динара.

Уписивање, извршено 6 и 7 авг. 1879 год. доказало је јасно, да без потпоре финансијера и штампе у ошште, нико па ни сам Лесепс усцети не може.

Чим је генијални овај човек увидео учињену грешку, сам сеје дигао и одпочео је јавна предавања на све стране у корист великог и новог овог предузећа. За тај циљ, створи и нарочити лист, орган новог друштва и да му име: Више да Сапаштегосемиаие И пошто је богато 06дарио тако рећи сву меродавну светску штампу,

БРОЈ 5

дајући новаца и шаком и капом на све стране, штампа је почела да га у звезде кује као председника будућег џанамског друштва, хвалећи његову вештину техничку, економску и Финансијску спрему, тако, да је већина света држала, а ваљда још и данас живи у том уверењу, да је Лесепс инжињер, а не некадањи дипломата при египатском двору.

Овде је најзгодније да се изнесе, од куд је дошао Лесепс на ту мисао, да просеца Сујецки канал... Враћајући се једном из Француске у Александрију где је тада као представник Француске државе ишао, морао је подужи један карантин пред самом Александријом да издржи. Да би колико толико скратио време, обрати се, ако се не варам, самом египетском Кедиву, да му овај да књига из своје библиотеке. Кедив му се одзове и међу делима, које је добио, било је и тако, из кога се он потанко упозна са свима покушајима који су се од најстаријих времена до тада чинили, те да се сујецки земљоуз просече.

Читајући уверио се је и о могућности овога предузећа; па, пошто је најживље заинтересовао и самог свога личног пријатеља, тадањег Кедива Исмајил пашу, почео је 1860 год. да ради и на самом извршењу овога свог великог замишљаја. Поред свих тешкоћа, он је ту замисао своју 1869. год. и остварио. Тешкоће, за које рекосмо да су постојале, долазиле су поглавито од тесногрудости енглеске владе и енглеског морнарског света тј. од опих баш, којима сујецки канал највеће услуге чини и који данас, кад је канал свршен, за тим иду да он не буде ничија већ само искључиво њихова својина. Господо, за Сујецки канал још ће се и многа људска крв да пролије, док се коначно не реши у чију ће својину он да пређе !!

Него, да се и опет вратимо на панамски нанал.

Да би, дакле, Лесепс што више света за своје предузеће заинтересовао, он се реши да и сам са женом и 3 деце на земљоузину оде у пратњи једне интернационалне комисије. Он ту своју мисао и изврши. Комисија је по повратку своме, свем свету казивала, да панамска клима није ни у колико штетна за европејца, да се канал може саградити не за првобитно одређену цену од 1200 милијуна франака већ и за 848 милијуна, и да се радови могу свршити за 8 година,

Лесепс је, шта више, нашао да се чак и ових 843 милијуна на основу извесних уштеда, могу на 658 милијуна да сведу, па ни то му није било довољно јер у своме органу чак и то