Српски технички лист

БРОЈ 5

изнзсе, да су предузимачи Сопугеих и Негзалф саставили предрачун, према коме се канал може извршити и за само 512 милијуна Франака.

Узевши овај број за основу, 15. нов. 1880. јављено је свету, даће се 7., 8. и 9 дек. 1880. примати упис на 590.000 удеоница.

Штампа и Француска и страна женерозно наплаћена, хвалила је предузеће на начип, дотле нечувен.

Познавајући успех на, Сујецком каналу а о коме се је много и у згодним приликама и писало и говорило, многобројна публика, Французи средњег и нижег сталежа, носили су о одушевљењем своје последње и скромне уштеде и стављали их на расположење великом Французу «је отапа (гапсај5» придев, кога му је као творцу Сујецког канала великодушно Гамбета, дао а цео Француски народ с одушевљењем понављао. Финансијери опет пе само да нису остали празних руку, него су се баш кајишарски на платили; јер Лесепс признао је и сам, да је предузеће ово ставио сад под заштиту главних европских и америчких финансијера. Ова, је међу тим заштита била изнуђена исто као и услуга она, коју ајдук са пуном пушком у руци тражи. Да, али је с друге стране и уписивање 590.000 акција овога пута савршено успело. Тај успех и дозволио је у осталом Лесепсу, да 31. јан. 1881. на главноме скупу својих удеони чара, оснује друштво: «Зосјефе ди Сапа! шбегоседшуие де Рапата» и да уз велико одушевљење свију удеоничара објави, да су се Сопугеих и Негзапф примили, да радове за суму од 512 милијуна Франака изврше !!

Ово је била у ствари једна неистина, јер, сви предузимачи, само су се тога примили били да две године раде, а тек после тога времена закључио би се и коначан уговор, и то на основу, за то време добивеног искуства. — Предузимачи су првобитан свој предрачун без основних штудија саставили, и тек су од прилике само казвали, да канал може 512 мил. да кошта. Лесепс је приказао дакле као свршен чин, ако што у ствари није друго било до један полупристанак.

Ново основано друштво приступило је послу, изасладо своје инжињере на панамски зомљоуз да сниме земљиште и да израде детаљне планове за канал, А шувац јер се Лесепс само за такав канал и интересовао.

Ва одређивање самога правца за канал, није било тешкоћа, јер на 20 година од прилике, пре него што је ова комисија ногом на панамски земљоуз ступила, саграђена је жељезничка пруга између Сојоп-а и Панаме у дужини од 76 килом.

ПАНАМСКИ КАНАЛ.

ОТРАВА 128

и поред ње се сад само са знатно блажијим кривинама, полагала и траса панамског канала.

На основу ових нових штудија, дошло се је до поражавајућег резултата, да ће у место у почетку предвиђених 75 милијупа требати сад покренути масу од 120 милијуна кубних метара. Сопугеих и Негзап(, који као што смо напоменули и не беху ђенерални предузимачи, убрзо напустише предузеће не извршив радове ни за 6—7 милијуна, а компанија опет, не хтев зауставити посао држала је да ће најбоље учинити, ако продужење посла повери малим но многобројним предузимачима, дајући им сав потребан алат и толику цену, да би могли довољно и зарадити. |

Ови ситни предузимачи, којих је вредност радова и више милијуна Франака износила, копкали су само по површини, панамског канала; и, немајући тачно одређене каналске границе. Они су неки пут насипали и сам канал. И због тога, друштво је и само увиђало, већ да се канал од оваких предузимача никад неће остварити; али, тек да се не каже да се је с радовима стало, радило се је и даље. Тако радећи компавија је састављала дефинитиван један програм — како сама говораше за огроман овај свој рад с намером, да га 23-ћег Јула 1884, и својим удеоничарима прикаже. Суштина програма, у овоме је:

А. канал ће имати 9 метара дубину испод морске површине.

В. Ширина ће му бити на дну 22 м.

(. Канал ће бити отворени усек, дакле без тунела, а у дужини од 75 километара.

р. Заклон са нарочитом капијом за прилив и одлив са стране тихог океана те да би светско бродарство у свако доба имало приступа (тамо је висинска разлика између прилива и одлива 3 м. и више, на атланском пак океану, ова је разлика са свим незнатна).

Е. Подизање великих пристаништа у Сојоп-у и Рапал-и.

Е. За укрштавање морских бродова ископати у средини канала станицу од 5 км. дужине. и

(+. Подићи једну брану преко реке Шагр а, како би се на овај начин регулисало брво надолажење воде.

Шагр пресеца канал на 2 места, и он је у стању, да за време кишне сезоне, за неколико дана порасте са 12 м. зато је ваљало канал браном једном сачувати од поплаве, која би му са те стране претила, а начином, кад би се кроз један тунел пропустила сва излишна