Српски технички лист
БРОЈ 6
тарифу за робу, а од путника наплаћивала је железница за 76 км. 25 долара у злату или 19960 дин. у злату, што чини 1 д. од 705 километара. Ова је тарифа за путнике била у снази онда кад се је одпочео градити канал; али друштво је панамско, као највећи удеоничар и скоро сопственик железнице тражило да се тарифа и за његову робу смањи и да се за путовање из Колона у Панаму не плаћа више од 10 долара у сребру, или 40 динара у сребру, дакле ипак још 53 паре од километара.
Замислите себи наше тркалиштз и на њему у средини два-три колосека положено — е то вам је ето станица у Колону после револуције. Воз стоји са неколико вагона а локомотива се пред нами пуши
Публика, је шарена ; како по боји лица тако, тако и по боји одела и пола.
Свет седа у вагоне американског система, Ги Џ класе; одељена су пуна и препуна; да је више кола, би се папунила, — толико је путника. Свуда влада велики жагор и говори се свакојаким језицима; — највише се грди и псује на енглески; већина су путника црнци, чији је матерни језик енглески. На једаред се чује са локомотиве звиждање; они, који се још попели нису, хватају се за вагон; но како су оделења пуна и препуна, многи стоје на платформи и придржавају се; локомотива се креће полако и постепено, са ње се чује звоно којим се плаше и терају људи са колосека, а они, који су одоцнили трче за возом и пењу се без да их ма ко чини пажљивим да свој драгоцени живот излажу опасности, која је о таким пењањем скопчана. Кад смо се већ кренули, ето вам пред вас угледног једног господина прави Уаиксе. За појасом му је грдан револвер а о врату му повећа једна чанта виси; прилази вам и Флегматично вас пита: «Куда; — У Панаму! — 10 долара.
Извадимо и платимо а он даље. Све што добије, трпа у ону његову чанта. Кад је свршио с једним, иде другоме; и тако редом. До прве станице, већ је обишао све и са сваким се је наплатио.
Кад представите себи, да између Колона и Панама има на 15 станица неких и да путници непрестано и улаве и излазе, онда му се доиста с правом морамо грдном његовом памћењу да чудимо, који тачно и свакога зна, с којим се јесте а с којим се није наплатио.
Дешава се по који пут и то, да неки црнац из шеретлука неће да плати; или се тај
ПАНАМСКИ КАНАЛ
СТРАНА 145
брзо с оваким измирује. Грдни онај револвер, убрзо му такав решпект улије. да би и по други пут а не једанпут само платио.
Онда пак, ако такови путник не да плати, кондуктер га равнодушно хвата за врат и баци га из вагона ни најмање не водећи рачуна шта ће са њим бити и што воз највећом брзином јури.
У колумбији неме златног новца, у промету а папирног је врло мало. Махом се звечеће сребро прима. И, према овакоме стању, можете већ и сами замислити, колики мора бити терет онај који кондуктер од прве до Панамске станице мора о своме врату да нови. Према својој дужности, он се одмах по доласку шефу панамсоке станице упути; тамо изручи све што је у Чанти било и новац се тек тада броји.
Да грдних крађа, рећи ћете, господо, што се је код овакога експлоатисања вршило. И, ви и немате бог зна како право. У осталом, одмах, чим је директор жељезнице приметио, да су приходи од кондуктера неједнаки, на мах је онај, који најмање доноси, опоменут и каже му се, да Дирекција од сад више од њига тражи но до сад. ПЏродужи ли пак и он даље по старом. Директор га отпушта и узимље другога. Дешавало се је, да је кондуктер, који се је 9—_3 године у служби задржао. враћао после отпуста свога, у Север. Америку са по 3—400 па и 500.000 динара. Ово ниуколико није претерано. Тек 1886. године панамско је друштво завело на станицама и то, да се путницима. дају редовне карте а за робу прописна уверења. Усљед тога, и приход је железнички знатно скочио и удвојио се управо. Панамска је кумпанија у осталом и морала најзад тој реформи да приступи, јер и број удеоница, које је она имала, представљало је вредност од преко 90 милиона. х
Положај самога директора панамске железнице, био је доиста јединствен. Поред редовне годишње плате од 70.000 дин. имао је и толико других споредних прихода, да их је мадо њих, који су две или више година у Панами остајали.
ж
Господо! Ја сам у кратким и површним само потезима покушао, да поштованом даналцњем скупу наших колега изнесем оно, што је у толикоме панамскоме подузећу важније и карактеристичније; но, чак према томе, ја се надам, да ћете и ви увидети и сложити се самном у томе, да неуспех панамског предузећа, лежи поглавито у климату и силним пороцима оним,