Српски технички лист

СТРАНА 20

ОДРЕДБА ТЛАВНИХ ДИМЕНЗИЈА

БРОЈ 1

нама 1— 12 и да не говорим, јер оне су за нужду путничке машине.

Но ако не ћемо да стварамо нов тип пут-

ничких машина, већ да задржимо тип машина 101—108, чије димензије не оступају тако знатно од израчунатих, онда би добро и веома нужно било да се неке измене учине на њима. Једна и најглавнија измена била би да им се површина огњишта повећа од 2,3 на 2,5 квадр. мет., и, пошто се ширина огњишта не може повећати због прописане ширине колосека, то би се морала дужина огњишта у толико да повећа. Разлоге, за што огњиште треба да је што већви да износи бар 2,5 кв. м. за сењски угаљ, изложио сам при одредби површине огњишта. Рђаве посљедице малога огњишта набоље се виде на машинама 1—12. Код ових машина површина огњишта износи само 1,414 кв. м. те се мора много угља на јединици површине и у јединици времена да сагори, да би котао добио довољно топлоте ради произвођења потребне количине паре. Олој горива мора дакле да буде код њих врло висок, и струја ваздуха, који придолази за, сагоревање, мора бити врло јака, да би могла продрети кроз овај високи слој; усљед тога својом снагом носи са собом знатан део ситних делића специфично лаког сењског угља и кроз димњак избацује напоље. Да би се ова јака ваздушна струја произвела мора да се дуваљка (ексхаустор) јако сузи („конус да се стегне“), а тиме се опет повећава отпор кретању клипа, те машина «тешко« ради и усљед нагле промене у температури кваре се јако цеви и цевни дувар. Да би се избацивање варница спречило (а оно е код ових машина сразмерно најјаче) намештене су у димњаку варничарке. Но оне су још више отежале пролаз ваздушне струје кроз високи слој горива на огњишту, а и отпор кретању клипа тиме се прилично повећао, те је и гориво теже сагоревало и машина је теже ра· дила, тако, да ове машине са онаквим варвичаркама, какве су намештене, нису више у стању ла вуку исти терет и са истом брзином као пређе, и ако су јако напрегнуте и изложено квару.

Друга, такође врло важна измена на машинама 101—108, коју би требало што скорије предузети како на овим тако и на свима осталим машинама. била би та, да се димњача продужи. Продужењем димњаче постиже св двоје. 1, Добија се већи простор у димњачи, који као резервоар служи за изједначење напонских разлика. у димњачи, те промаја не бива са отсесцима, ударима, као што пара из дуваљке излази, већ се напонске разлике раздељују на већу запремину димњаче и тиме ублажавају. То чипш да

ватра на огњишту равномерно гори, без удара, п са слабијом струјом, а то је за ватру у опште а нарочито за сењски угаљ врло добро, јер он лако гори и специфична му је тежина мала, те ће мања варница одлетати. 2, Већом димњачом добија се већа пролазна површина за гасове што у димњак одлазе, те се можв наместити чешћа, мрежа у димњачи, која ће и мање варнице заустављати, не слабећи потребну промају.

Ова два, срества: велика површина огњишта и довољно продужена димњача са мрежом од врло су велике важпиости како по економичан рад локомотиве тако и по сигурност од паљевина усљед варница из димњака. Ова два срества, у довољној мери примењена, мислим да би довољна била да се отклони излажење варница из димњака, те бисмо се на тај начин могли избавити варничарака, које су једно велико зло на машинама а које би се иначе морало трпети. Аад се узме у обзир да варничарке толико отежавају рад машине, да се њином употребом кориспа снага машине (прикачено бруто) омаљује за близу 20%,, онда ћо се морати признати, да би ов једна велика добит постигла, кад би се варничарке отклочиле; а ово се, као што горе изложих, може постићи са великом површином огњишта и довољно продуженом димњачом. Знатне измено чинити у огњишту било би тешко а п немогућно на садаљим машинама; продужење димњаче пак могло би се лако извршити на свима садањим машинама.

Код потрошње паре и горива имао бих ово да приметим. Потропшња паре и горива рачунати су па основу емпиричке Кларкове Формуле. Резултати добијени из те, или из ма које друге, Формуле не могу се никако тачно слагати са стварношћу, со тога, што у опште није могућно поставити једну такву Формулу, која ћо у себи да обухвати све случајеве. Јер један исти угаљ производиће разну количину паре према томе, да ли је крупнији или ситнији, да ли је чист или садржи више камена, земље и других штетних састојака. Потрошња паре зависи и од конструкције машине, од димензија меродавних делова (огњишта, ложишта, цеви, димњаче, оксхаустора, димњака, покретачког и разводног механизмај, да и не говорим о стању машине и о њеном обдржанању. Осим тога на разним су жељезницама различни саобраћајни и климатски односи. Једном речју на потрошњу паре и горива утичу толико разних чињеница, да је апсолутно немогућно поставити један општи израз за њено изналажење, и унапред тачно одредити, колико ће паре и горива потрошити нека локомотива, " која тек треба да се конструише. Употребљена Клеркова Формула служи само, као најпростија,