Српски технички лист

БРОЈ 1

УПОРЕДНА СТУДИЈА ПОЛАГАЊА ПО ОПАЈАЊА ШИНА

ОТРАНА 7

УПОРЕДНА СТУДИЈА

ПОЛАГАЊА И СПАЈАЊА ШИНА КОД 6 ЖЕЛЕЗ. ДРУШТАВА У ФРАНЦУСКОЈ

САОПШТИО

МИЛ,. ПАВЛИЋЕВИЋ ИНЖЕЊЕР.

ов 7 «

Кад на жељезничком путу (ма какав био | тип и општи облик шине и њихове везе за прагове) сваки точак од једног воза наиђе на крај једне шине, она се прво подиже усљед савијања а за тим нагло спушта. Посљедице су овога: попречне вибрације и одскакивања, за тим треперење слободног краја чија амплитуда расте са временом а свршава се попуштањем везе на суседним праговима; колосек се квари у равни и профилу: на саставцима се образују угиби, шине добијају тип вијугаве линије, дејства вертикална, и попречна постају јача, реакције се јављају, а све ствара стање колико непријатно путницима, толико штетно за стабилност пута и одржавање сталног и покретног материјала.

Да би се дошло до континуитета код шина, положених са крајевима једно до друго, дошло се је на мисао, да се створи од колосека два реда шина, непрекидна, неограничена и стабилна, која би имала могућности да се крећу у подужном смислу а према приликама атмосФерским. Овај је циљ постигнут тиме, што су се на сваком саставку а уз ребро шинино, додале две плочице, права попречна стега, која учвршћена завртњима, обнавља попречни и хозирталан отпор, умањује одскакивање и треперење шина, а крајевима шининим осигурава,

стално коенсидирање у хоризонталном и тикалном смислу. „% бар ТЕТ

Ова се стега назива подвезицом. (иу

Подвезицама. дат је такав облик Ди се њене (горња и доња) површине којима належу на шину, потпуно приљубљују, с једне стране на доњи део главе шинине, а с друге, на њену ножицу код Вињоловог колосека, а код симетричног типа, на доњу главу.

Сем треперења, које је горе изложено, на колосеку се опажа још једно кретање: шина

тежи да клизи на праговима а у правцу воза, и шта више уз саме успоне.

На пругама са једним колосеком, гди је кретање у два правца, клизање шина бива наизмонично и једном им другом смислу. Сумирање ова два противна кретања, неједнаких ампли-

туда у падовима, а равна нули у хоризонталама, — даје као крајњи резултат, да се шина креће: у падовима, на подножју падова и на извесној дужини хоризонтале а у правцу нагиба који додирује хоризонталу. |

Кретање шине у подужном смислу бива још и усљед кочења воза, дејства венаца точкових, самог воза а сразмерно брзини, најзад у кривинама, због трења венаца о шине.

Сви проналасци, експерименти и покушаји учињени од стране најбољих инжињера, само тврде, колико је важна студија о вези шина (па био ма какав тип), да би се постигла што већа сигурност на жељез. путу.

Саставци су сталне слабе тачке на колосеку. При пролазу воза на томе се месту концентришу најјача дејства а која имају разорљив карактер. Нужно је дакле да се ту обрати сва пажња и изберу такве диспозиције, које би осигурале стабилност колосеку и тачно подударање крајева шининих.

Положај учвршћених саставака није ниу колико независан од даног растојања ослонаца, противно оном случају кад би отпор био једнообраван. Али апстрахујући сваку хипотезу о распореду напрезања којима је шина изложена, висећи саставак, т. |. саставак што долази измеђ два суседна прага, препоручује се као најбољи. (Рачуном се, у осталом, доказује, да је моменат на овлонцу а код саставака на самом прагу, раван, ако не и већи од момента на срединиа код висећег саставка). Чести опити, чињени свуда по мало, сведоче, да овај начин полагања, колосека не даје никакве незгоде и да има, шта, више, користи због којих се и претпоставља, сваком другом Тако, већа је стабилност прагова суседних саставку, слабије попуштање завртњева што држе подвезице; мањи удари и савијања; скоро потпуно елиминисање одскакивања, треперења и абања крајева: вожња мекша а кретањо кола мирније, редуцирано напрезање подвезица па сљествено и савијање и клизање на саставку; мањи квар кола; ређе подбијање прагова; лакше одржавање; елиминисање услова да прагови буду шири и пра-