Српски технички лист

СТРАНА 8 УПОРЕДНА СТУДИЈА ПОЛАГАЊА и ОПАЈАЊА ШИНА БРОЈ 1

вилнији за саставке. Ово су користи из дуге. праксе, упоредних посматрања и опита а чији су резултати тако повољни, да су једнодушно сва друштва Француска и већи део страпих усвојили овај систем.

Све пруге саграђене пре дефинитивно усвојеног висећег саставка, беху положене са саставцима на самом прагу.

Овај се систем полагања налази и данас код неколико пруга на којима циркулишу брзи возови, но нестаје га усљед замене садање шине тежом. Тако исто, скоро на свима споредним пругама, где ће се без сумње, одржати још дуго. За споредне линије са обичним одржавањем, може бити још и повољан, али ипак скупљи но код пруга са висећим саставцима. Јер изискује, да би колосек остао стабилан, озбиљну пажњу и свако дневан строг надзор као и често мењање прагова на саставцима, нарочито кад су саставци наизменични.

На Француским пругама растојање између прагова до саставка, износи 0:60" до 0:70", а претпоставља се растојање од 065". Теоријски и практички доказује се, да је висећи саставак заиста најбоља диспозиција за нормални отпор, но под условом, да се ослонци суседни саставку, приближе колико је могуће самом саставку. Али с друге стране не треба заборавити да је саставак бољи што су подвезице дуже, јер су притисци на саставак обрнуто сразмерпи дужинама, и што су пнодвезице краће, већа су наџрезања у вези и то у размери која управо одговара оскраћивању подвезица За изравнање ова два супротна услова дужина од 0:70" била би велика, јер се добијају подвезице сувише дугачке те и напрезање њихово као и шина доста велико; дужина пак од (0 60 није довољна, пошто је ово минимално растојање нужно за добро подбијање шрагова (а да се не засеку ивице), и за брзо отицање кишнице.

Приметићемо, да се при свем том налазе и растојања мања од 060 од средине до средине прага, и да се са мало пажње, подбијање врши ако по лако ипак повољно Код подбијања зближених прагова, поглавито сметњу чини горња ивица. прага, која је у непосредној близини оног што се подбија. Јер ова ивица омета кретању будака за подбијање и нагони га да заузима вертикала ; положај.

Ова се тешкоћа може, у осталом, уклонита. ако се скину ивице. под условом, да остане недирнута површина прага на којој лежи шина, и да сувише засецање не ослаби праг. Пробама се је уверило, да се на овај начин могу подбијати прагови и на растојању 0'40 од осовине

до осовине.

Друштва северних и источних жељезница, чинила су опите са једним системом пслагања колосека код кога су саставци наизменични, т. ]. оба саставка не леже на истом прагу, већ наизменично у остојању-од 0:60" или за половину лужине једне шине.

Мислило се је да ће се тиме добити:

1. Мекша вожња, јер је дејство удара смањено као неједновремено, а кретање кола ослабљено тиме што је. праг изложен извртању само на једном крају док је на другом изложен притиску континуелне шине. .

9 Боље одржавање прагова на њиховом месту пошто сносе мање потреса

3. Најзад, ако би један саставак попустио при прелазу једних точкова, машину или кола држали би остали точкови, те не би могли да да заузму произвољан правад.

Пробама је доказано, да се, са наизменичним саставцима на, 0:60" растојања, разлабаве три прага до саставка, нарочито у лошијем терену. А данас је признато. и ако саставак на половину шине даје резултате нешто боље, да су они. незнатни. Сем тога добијају се прагови у средини са мањим растојањем од нормалног, што се не може правдати никаквим озбиљним разлогом.

Оба ова система имају општу ману. да изазивају несиметрична дејства на покретни материјал. Пошто су саставци увек нижи но остали делови шине, точкови се угибају наизменично лево и десно. и тиме стварају веће попречно кретање у покретном материјалу.

Код саставака на истој управној увећава се галопирање воза, али је то са мање незгода за сопгуран и правилан ход

Из ових је разлога друштво север. жељезница усвојило за своје нове пруге саставке под правим углом на осу колосека Друштво источних жељезница тежи да напусти дефинитивно наизменичне саставке.

Веза шина

Назваћемо везом, све елементе колосека, којима се шине одржавају непроменљиво на одређеном месту. Они морају имати довољну јачину, да дају отпора вертикалним дејствима, кола, попречним притисцима точкова као иподужпом кретању изазвано проласком воза.

Цртежи на листу 66 дају довољну идеју за сваки систем употребљен у Француској, да није нужно детаљно износити њихов опис.

На пругама гди циркулишу брзи и тешки возови, колосек увек нагиње да се измести у