Српски технички лист
усеве рт
СТРАНА 76
0 ОТПОРИМА, ВУЧНОЈ 6
НАЗИ ПО БРЗИНИ ВОЗОВА БРОЈ 4
Означимо са | дужину пута који ће се за исто време | прећи основном брзином 2, онда је:
1 |, ђ НЕ Њ сеееш у 2 0 Из ове једначине можемо одредити ту иде-
алну дужину | на следећи начин
Не еј 2
означава нам коефицијенат дужине !, са
=> њиме морамо исту дужину умножити те да би добили идеалну — редуковану — брзину. Дужина | може бити у успону док дужину || вамишљамо увек као равну и праву линију. Ако ово применимо на све дужине |, |, |, онда ћемо добити једну идеалну дужину, која се место првобитних у рачун узети може. Означимо је са [,, биће:
ме (еја + (5ји +) +
За одредбу времена, пробављеног на путу измеђ дотичних станица, биће:
БЕ Ма Г, (а бо (52 | у) = ву
Из овога видимо да је ова дужина Г, увек већа но стварна дужина пута измеђ станица. Ову смо дужину [, назвали редукована, дужина, у неких је писаца названа и виртуелна дужина као што ће се мало ниже јасније видети.
Ако смо ради да одредимо средњу брзину путовања, онда морамо праву дужину пута поделити са временом [, фактички на путу проведеном.
Назив виртуелна дужина дато је због оледећег рачунања:
(а претпоставком да отпори не зависе од промене брзина ми смо за исто добили следећи изглед, образац под 7.
и» ==
а, + 5:
Као што се из овог. обрасца види, на појединим деловима пута отпори зависе од успона односно кривина. Узмимо делове [,, Њ, ЕНИ одговарајуће отпоре а Д- 5, г + 5, 2 4 5 онда ће нам производи -
(а = 5,1, (а + 8,1! (а + 5,0.
престављати величину извршених радова на дотичним дужинама пута. (ума свих тих радова даће нам рад, који је за време кретања воза измеђ датих станица утрошен, дакле:
А == (а А 5,1, - (а 4 з „1, + (а - но да = Ба + 5] === + 28).
или
2 ==, правој дужини измеђ станица, према томе аа (у =а[, преставља наш рад, који би се утрошио кад би дотична пруга била права и равна. Ако предидући израз поделимо са овим добићемо :
аћ, + 2081 аГ Руј
Узмимо њену праву и равну пругу Та ува“ мислимо да је пређена са дотичном основном
брзином но тако да је рад утрошен на њој ајл раван горњему раду дзкле.
ата = а] + #81.
2 |8ђ аб
Одавде добијамо:
ађ. + 28ђ 54 р 2 |) аи
Е
Ју ==
Количина у загради даје нам онај коефицијенат са којим дотичну дужину морамо умножити те да добијемо идеалну — дужину. По што је ова идеална дужина позната, онда је лако одредити трајање вожње.
Одредба трајања вожње по овом начину кад што се види оснива се на једнако извршеним радовима због чега је и дужинм Тл назвата, виртуелна дужина, код горњег начина одредба. ове дужине оснива се на једнако проведеном времену.
При стављању воза, у покрет као и пр“ заустављању воза, потребно је неко извесно време док се прописана брзина. не добије односно док об добијена брзина не уништи. У првом као и другом, случају губи се на вршењу. За оба, ова случаја а за све врсте возова можемо ставити 9 минута, према томеи трајање вожње биће :
Р=2+ 2 у минутама,
Овако прорачуњено време назива се најкраће трајање вожње, оно не оме краће бити но у случајима, кад неки воз закасни и да се не би то закашњење пренело дуж целе пруге увећава се то време за (0 —9077-, ово. друго време назива се обично трајање вожње. Исто би било:
6 15 4:17 до 1:26,
Са најкраћим трајањем вожње вози се у случајима закашњења воза или по наредби иначе се вози обичном вожњом.
Пример. Узмимо брзовозну машину за коју је бовн Кој Еве За са. 9580888 брзина с = 55 КМ. на сахат за оптерећење воза ) = 145". За те
машине нађено је:
Ту, = 39627.