Српски технички лист
СТРАНА 180
Орба, Немаца п Мађара, у чије име нас је честити грађанин и Србин г. Владимир Костић поздравио лепом добродошлицом, најпре на српском па онда и на немачком језику. После малог одмора на станици кренулл смо се на позив домаћина да разгледамо построј одводњавања у близини Вршца. Ово се одводњавање просто састоји у. томе, што је просторија, која треба да се одводни, пепресецана отвореним каналима у које се слива вода са површине и који су најзад сви спроведени у један главни канал. Из овога главног канала центрифугалне црпке, теране са једном парном махином, црпу воду и истерују је на другу страну на висину око 1,50 м., одакле вода једним каналом отиче природним падом у Дунаво. Овај построј има 8 центриФугалне црпке, од којих две истерују ло 250—800, а понекад, у случају велике воде, и по 400 хектолнтарк воде у минути. Ове су црпке сем тога удешене тако, да могу исцрпљену воду и да враћају натраг, кад се, усљед велике суше, укаже потреба, да се земљиште наводни. Тада се само помоћу једне славине упусти ваздух У центрифугалну црпку н онда вода са вишег нивоа самим својим хидростатичним притисоом отиче натраг у нижи ниво. На овај врло прост и јевтин начини земљиште је за кратко време одводњено и од пустих и затушљивих ритова добпвене су велике просторије плодног земљишта, које се сад обделава. У близини машинске зграде избушен је један артески бунар, који даје потребну воду за парни котао.
Пошто је ово разгледање свршено, домаћини су нас почастили закуском, па смо се затим вратили у Вршац, те још разгледали вршачки парк, кланицу п ватрогасну установу. Гостољубиви Вршчани нису пас ни у вече у хотелу оставили саме, већ смо вече зајоднички провели, при чему је пало доста здравица са обе стране. Сутра дан у јутру кренули смо се даље, пспраћени опет од некодико грађана вршачких, те смо истог дана преко Војтеха и Богшана стигли после ! сат по подне у Решицу.
Опис Решице.
Радилпште Решица сачињава само један део великог имања ц. кр. привилегисаног аустро-угарског жељезничког друштса Ово имање, које је пре било државно, откупило је ово друштво 1. Јануара 1855 год. и од тога доба предузета су сваковрспа проштрења и разграњавања. Нарочито у самој Решици топпонице су прошпрене и усавршене ; где је пре тога постојала само
ИЗВЕШАЈ
БРОЈ 8
дукција каменог угља у области Решице износила је 1890 год. 188.677 тона
Гвоздене руде налазе се поглавито у области Анине. Пренос руде врши се жељезницом и са гвозденим рударским кодицима. Ове се руде онда прже телу у пећима. (Вбзебјеп) и у једној таквој пећи мо но да се пспржи до 150 тона ове руде. Узгред ее прави п несагорљиви земљани материјал. Најглавнији нзвор руда налази се у Догначка-Вашке, и он је основа јако развијеној производњи гвожђа п челика. Овде се налазе чисте п богате руде магнетита п убојног камена (Маапебејвеп и Кофћелзепега). Дебљина слојева руде износи до 30 м. Вађење руде врши се или нап аођац пли по гфзећ), што зависи од облика и дебљине комађа руде п слојева, од конфигурације површине вемљишта и од масе земљишта над рудом. Пренос се врши жељезницом, која укупно износи око 20 км. а помоћу рударских колица, која ватају 1 сиђ. ш. Од
_ појединих места вађења руде преноси се руда са људ-
ском пли коњском снагом пли помоћу локомотивне снаге у резервоаре, размештене по класама, одакле се претоварају у вагоне уске жељезнице, што води толионици. У години 1891 извађено је ове руде око 100.000 тона.
Опис самих топионица изложићемо оним редом, којим и сам рад иде.
За топљење руда потребни материјал: руда, гориво п домет сасе) доводи. се поглавито посреством узане жељезнице. Тако, једна пруга узане жељезнице од 835 км. дужине доводи високим пећима
(Ноећбје ду из Рудника у Вашке, а друга од би“ тне доводи дрвени угаљ из угљарница (Кбћегеј), које подмирују скоро сву потребу у дрвеном угљу. Само
мала количина дрвеног угља доводи се количина из удаљевих угљарница у планинама, Кречњак за дометање доводи се пз оближњег кречњачког мајдана са Крајцберга помоћу једног 270 м. дугачког металног ужета (бе фђаћи), па се а за ломљење камена ломи
на троптепу велачину. Дробљење руда и кречњака врши
се помоћу двеју Блакових машина крцаљака, које тера једна локомобила од 25 коњ. снага. Свака од ових машина за крцање камена и руде у стању је да за 12 сати искрца 70 тонп комађа руде и кречњака. Добијено спрово гвожђе из високих пећи одводи се такође жељевницом, а тако псто п истекла згура из пећи, само се вгура одводи уз једну стрму раван дугачку 180 м. п помоћу ужета, које креће једна парна машина, у оближњу долину. За топшонице највише се употребљују магнетит п убојни камеџ из рудника у Вашке са садржином гво-
машинска радионица, направљена је једна нова»жефљајни“ жђа, која варира до 60%. Руде са знатном садржином
кица (Кезгејзећинеде), једна ковачница, радноница мосетова, почето прављење челика по бесемеровом систему, прављење точковских звезда и бандажа, направљена је нова радионица за дебље п тање лимове, проФилисано гвожђе (Ка, 1560), за израду разних челичних предмета и за прављење кокса и брикета,
Решица сачињава северни део корита окруженог кристадиничним шкриљцима крашосерењске жупаније. На кристалиничним шкриљцима наласе се слојеви горње формације каменог угља, који се састоје из шиФера и пешчара; затим долази Формација угља, која је најмоћнија између влашке Решице, Калника, Клокодича и Нермета, а слабија али богатија угљом на северо-источном крају корита. Преко Формације угља наслаган је црвени пешчар, а за-овим долази лијас, који се састоји поглавито из пешчара. Преко лијаса налази се шкриљац а преко овога Јура-мергел и кречњак, у коме се налазе многи петрефакти што припадају Формацији Јуре. Про-
с
мангана из Тирнове и Дељенешта са променљивом салдржином гвожђа од 5—20% п садржином мангана, 5 до 80%, употребљује се само у незнатној кодичини као дометци зарад подесног стапања.
Издробљене руде већином се прже и то се врши у 6 усправних пећи; као гориво за ове пећи употребљује се ситнеж од дрвеног угља што отпада п преостаје при убацивању у високе пећи. Овако издробљене и испржене руде мешају се онда у прописаној размери међу собом п са кречњаком и тако припреме за убацивање у високе пећи. Гориво у високе пећи сложено је у ту-
пама у непосредној близини и у ниво а (Спећђ) високих пећн, а ватају до 11.000 куб. м.——=7
Впеоких пећи има 4, од којих једна ради са коксом а остаде 8 са дрвеним угљем, и овај је скоро пскључиво тврди букови дрвени угаљ. Висока пећ што ради са коксом висока је 20 м., а остале 3 са дрвеним угљем по 18,8 м.; прва вата 280 куб. м. а остало 8 по 47 куб.
> >