Српски технички лист

БРОЈ 8 извЕ

мет. Све 4 високе пећи производе укупно у 24 сата просечно око 110 тона угасито сивог спровог гвожђа и троше 1.060 кгр. кокса п 44 хектолптра дрвеног угља на 1 тону истопљеног гвожђа. Овде није место да се опширно описује процес који се врши у високој пећи за време топљења руде. Но укратко ћемо поменути ток рада са високим пећима. Кад је пећ нова готова или поново оправљена (изнутра несагорљивим материјалом обзидана), онда се остави најпре да се на ваздуху овуши. Затим се изнутра подложи ради подгревања, при чему се грло пећи одчести поклопи, па се онда пећ постепено пуни горивом до грла, и пошто је нека извесна количина горпва сагорела, при чему се непрестано пећ горивом допуњава до грла, почињу се убацивати „оброци“ (Спсћбе), и то најпре лакши (са мање руде а Жатим све тежи, док се не дође на прописану размеру смесе оброка. Оброци (у прописаној размери смештана руда са дометцима заједно са прописаном количином горива) убацује се озго, кров грло пећи. Док, усљед сагоревања унутра у пећи, први оброк не спадне до пред

дувалице (Коттеп), сагоревање се подржава природном промајом, 4 тада се пусте

да раде дувалице, п то постепено са сте већим напо- |

ном (притиском), док не наступи нормалан ток топљења, када и напон ваздуха, што се кроз дувалице утерује у пећ, достигне своју нормалну висину. Загревање ветра (ваздуха што се под притиском утерује у пећ ради сагоревања) врши се код пећи са коксом помоћу 4 Витвелова подгревна апарата од 16 м. висине, 5,485 м. у пречнику и 1000 кв. м. грејне површине; код пећи са дрвеним угљем помоћу 2 Витвелова апарата до толиког истог пречника, 12,192 м. вис. и 750 кв. м. грејне површине п осим тога још са 2 новија Ватвелова апарата, од 19,812 м. вис., 6,705 м. у пречнику п 1874 кв. мет. грејне површине, који загревају ветар до 6009 Сејв. да, високу пећ са оком потре дувалица_ (беђјаветавећие) са балансијеом од 180 коњ. снага, са разводним механизиом помоћу чунка и са кондензацијом; а код пећи са дрвеним угљем потребпи ветар да је једна усправљена машина

бер азот

ханизмом помоћу вентила. Осим ових машина дувалпица у резерви се налазе још 4 усправне машине лувалице од укупно 200 коњ. снага јачине. Напон ветра што се утерује у високе пећи износи 0.,20—0,30 атм. натпритиска. Потребна пара за све машине што припадају уз високе пећи добија се из из заједничких парних котлова, који сви укупно имију око. 1700 кв. мет. грејне полршине. Као гориво за ове котлове и за подгревне апарате служе од чести одилазви сагорљиви гасови високих пећи а од чести камени угаљ ча равном огњишту, систем Белвиљ. Ови котлови дају пару од 4 атм. налпритиска. Укупна производња угасито сивог сировог гвожђа, од све 4 високе пећи износи годишње око 88.000 топа, и то од пећи са коксом 20.000 и од пећи са дрвеним угљем 18.000 тона.

За претапање сировог гвожђа ради справљања че-

лика при великој потрошњи служи једна управна, пећ

за претапање (Спројојеп),, за коју се потребниветар одводи од главног ваздушног вода за високе пећи. У овој пећи може да се стопи у 1 сату 5 тони епровог гвожђа.

Сирово гвожђе, добијено топљењем руда у високим пећима, употребљује се или директно, док је још у усијано-течном стању, за справљање челика по Бесемеровом систему, или се излива у полуге, које се по-

ебни ветар даје једна машина, |

ШТА СТРАНА 181

авним (Спројбјеп) или у поло-

зарад ливења разних предмета врши се у двема усправним пећима, за које се потребни ветар добија помоћу једног великог Рутовог блоера, Бообз Моуег). Ливница даје годишње око 800 тона разних . редмета: машинских делова, саставних делова за окретнице, цеви: разних предмета за трговину и т.д Претапање сировог гвожђа у положеним пећима ради ливења предмета, од којих се тражи нарочито велика јачина, врши се у 6 положених, пламених, пећи (Мапипбтеп), које се ложе брикетом на хоризонталном огњишту. пећ може да стане у један пут 6 тонш гвожђа а потрошња брикета износи око 500 кгр. на 1 тону добијеног претопљеног гвожђа. У њима се претапа гвожђе за калпбарске и тврде ваљкове 8, сопетвену употребу; сем тога за све оне тешке машннске делове, који морају да буду 9с0бито јаки

Справљање бесемеровог челика. Овај се добија директиб из“ оточенот "етровег-гвожђа високих пећи, док је још у усијаном течпом стању, оксидисањем угљеника помоћу ваздушне струје.

Усијано течно сирово гвожђе оточи се пз високих пећи у један велики лонац, који у једним колима виси у двама ослонцима, око којих се при прекретању, преручивању, окреће, па се једним каналом испод топиовичкога пода догура до бесемерове топионице. Напуњени лонац овде се издитне помоћу једне хидрауличне дизалице на висину прекренутог конвертора, у који се онда преручује растопљена гвоздена маса из овога лонца, прекрећући овај око његових ослонаца. Конвертор је један велпки лонац у виду крушке, са избушеним дном, кроз које се упушта ваздух под притиском, и са мало на страну иззеденим грлом, кроз које се течна усијана маса спровог гвожђа усипа из опог лонца и кроз које одилазе гасови сагоревања при процесу бесемеровања. Спољна му је облога од лима л изнутра је постављен са неслгорљивим материјалом. И конвертор, ради усипања течне гвоздене масе п изручивања течне масе че-

љена машина дувалица збећепде |. лика по евршеном процесу, обешен је са двама ослон6). од 120 коњ. снага са разводним Ме- | цима у лежтштима, око којих се при прекретању окреће.

Окретање се врши помоћу зупчаника, углављеног на осовини еслонаца конвертора, у који завата зупчаница, а ова се опет као продужење клипне дршке хидраудичне дизалице диже или спушта заједно са кретањем клипа ове дизалице.

Кад је у преокренут конвертор изручена одређена количина растопљеног спровог гвожђа, онда се конвертор исправи п ветар (ваздух под притиском) се упусти под прописавим притиском и отпочиње процес бесемеровања. Ветар зла процес сагоревања доводи се помоћу цеви до шупљег ослонца конвертора, одатле се спроводи до дна конвертора и ту се кроз рупе у дну конвертора упушта под притиском у растопљену масу у конвертору и проузрокује сагоревање угљеника снровог гвожђа; те тиме претвара сирово гвожђе у челик — бесемеров челик — или у гвожђе са малом садржином угљеника. Конвертор пре почетка рада с њиме мора да се припреми, облога изнутра оправи. Кад је то готово, онда се ова оправљена, обновљена, облога мора да осуши, што се врши подлагањем сл коксом или ка· меним угљем ш то најпре са природном промајом а затим са малим напоном ветра. Кокса се уметпе толико, колико је нужно да се конвертор топао држи и да се при малом напону ветра у почетку процеса одржи у белом усијању. Кад је конвертор тако приправљен и до-

сле ради лнвења разних предмета пили ради справљања

вољно подгрејан, онда се он искрене и на горе показани

ретапање сировог гвожђа“