Српски технички лист
ОТРАНА 182
се начин успе у њега течно усијано сирово гвожђе, а.
конвентор је тако конструисан, да усута прописана, количина усијаног течног сировог гвожђа не долази до отвора, рупа, у дну конвертора кад је конвертор пскренут. Кад је тако пуњење копвертора свршено, онда се конвертор пеправи п то исправљање врши се постенено помоћу хидраудичке дизалице. У тренутку, када усуто растопљено сирово гвожђе у конвертору при псправљању овога доспе до ваздушних отвора у дну конвертора, пусти се ваздушна струја под притиском да јури кроз усијану течну гвоздену масу и онда се конвертор сасвим исправи п процес бесемеровања почиње,
Одмах наступа окспдисање силицијума и једног дела
гвожђа а графит прелази у аморфно стање, т.ј. паступа перијода образовања згуре. У почетку избија из грла конвертора гасна струја, која је само пзнутра црвено осветљена и често са првеним лекрама помешана. Затим убрзо пламен што избија из грла конвертора постаје наранџаст и светао. Сјај расте све више и више. Искре сагорелог гвожђа п бело усијане згуре мешају се са пламеном. Оксидисање бива све. јаче. Оксидул. оксид гвожђа ркавија се у толикој количини и дејствује тако енергично на угљеник гвожђа, да при том образован угљени угљен моноксид производи пенутаље масе и читаве снопове од пскара гвожђа и згуре односи са собом, што се у пламену види у облику пскара и звездица. Пламен је врло сјајан, јако бљешти и трепери, тако, да је очима несносно посматрати га. По овоме се познаје да је процес прављења бесемерова челика готов. Конвертор се онда почне искретати и дување ветра прекида се. Изручи се опет у један ловац на колицима, обешен о два ослонца ради прекретања, па. се помоћу једне хидрауличне дизалице преручује у калупе, те се излију трупци, који се после дижу помоћу хилрауличне дизалице п товаре на вагоне, па се жељезнпцом онда спроводе у ваљарицу, тде се од њих ваљају шине и др.
предмети, претходно их усијавају пламеним пећима пиона
(ЗећутетзабЕеп). _ рема томе — докле се процес оксидисања, сагоревања, тера — добијају се разне врсте гвожђа одн.
челика: ближе кованом гвожђу или челику и разне варијације између њих. Од сваке шарже, пре но што се маса из конвертора пзручи, узимају се пробе, те се према њима распознаје степен тврдоће дотичне шарже, и тек ако треба покаже жељени резултат маса се пре-
ручује из конвертора у лонац а из њега усипа и излива
у кокплама (металним калупама). „Пери же ПОД и Деки и оменат, када је бесемеров процес г " њује !
~“
~
се п помоћу спектралне анализе, јер по линијама, које се јављају у спектру пламена и по онима што из спек-
. тра шшчезавају, распознаје се ток процеса сагоревања,
Цео овај процес тако је занимљив због шушња гасног пламена што избија кров грло конвертора, због промене боје и облика пламена, искара што из њега избијају, оног журног а прецизног рада, који, се по команди и без разговора врши; због механичких направа,
хидрауличких дизалица, које су скрпвене а само им се |
дејство види, те пзгледа чаробно и тајанствено: грдни лонци дижу се и спуштају, грдна се маса усијаног расстопљеног метала сипа и преручује, а справе које то врше не виде се и то све иде без разговора, већ по команди и руковањем једног човека, који манипулише и кретањем хидрауличних дизалица, дакле усппањем и преручивањем, и регулише придолазак ваздушне струје у конвертор према Фази процеса.
Зграда за бесемерову топпоницу састоји се из два одељка, који су одвојени простором у коме су машине
2 =
ИЗВЕШТАЈ
БРОЈ 8
дувалице за бесемеров процес. Конвертора има 4, од којих 2 наизменце непрекидно раде а 2 су у резерви за случај потребе. Докле један конвертор ради дотле се други поправља, изнутра и у дну постава озиђује и спрема за пдућу шаржу. Ови конвертори ватају по 8 тона и у њима се прерађује сирово гвожђе из све 4 високе пећи директно у бесемеров челик. У овој се топионици изради годишње око 80.000 тона бесемеровог челика у трупцима, који се искључиво употребљују за ваљање у жељезничке шине. у
Снаки одељак бесемерове топпонице има по једну хидрауличну дизалиду за ливење и по 2 хидраулпчне Аизалице за издизање п товарење изливених трупада.
Притисак, под којим се ваздушпа струја утерује у конвертор кроз дно његово, пзноси 1,5 —2,0 атм. (натпритиска), а добија се помоћу једне хоризонталне машине — дувалпце од 1200 коњ. снага са два ваздушна делиндра и са једним парним цилиндром са високим и једним са нпским плрним напоном (компоунд-машина). За резерву служи једна мања положена машина — дувалпца од 600 коњ. снага. Ове су машине удаљене од саме топионице 120 м.
Да напоменем пи о распознавању тврдоће бесемерова челика по пзгледу прелома. Што год је боја прелома загаситија пи структура ситнозрнија. то је бесемеров метал тврђи. Боја доброг бесемеровог гвожђа увек је сива, без плавичастог прелевања. Што је боја прелома отвореније сива и што је већи метални сјај прелома, то је бесемерово гвожђе мекше.
Топионица. мељика, и гвожђа по Мартин — Сименсово. у СК разаваћф и 68565). По овом начину растопи се спрово гвожђе у пламеним пећима (Сименсовим „лећима), које се због потребне високе
температуре и да пламен од угља не би, дејствујући директно на растопљену маса гвожђа, штетно утицао на ову, не ложе угљем већ гасом (Стазјепетипо). Овај се потребни гас производи у тенераторима, па одатле пролази најпре кроз регенераторе те их подгреје, да би се и ваздух за сагоревање, пролазећи кроз исте такође подгрејао, па се онда са тако подгрејаним ваздухом сједињава у самој пећи и производи енергично сагоревање. Дно пећи, где се стапа гвожђе, пма облик корита и да му се нагиб ка отвору за отакање. Кад је пећ припремљена, онда се умеће сирово гвожђе, које је претходно угрејано до топлоте усијања. Пошто се оно | истопи потпуно, онда се оточи сувишна згура, па се "тада при највишој температури убацују у растопљену масу гвожђа подгрејани отпадци гвожђа и челика. Маса се ова у кориту пећи чешће промеша п сувишна згура оточи. Да би се дознало, до ког је степена дошло декарбонисање масе, ваде се пробе пошто се маса. промеша. Хемијски процес при овом састоји се поглавито у томе, што се угљеником сиромашније дометнуто гвожђе раствара у угљеником богатијем гвожђу; у исто време врши се оксидисање и декарбонисање а тако исто врши се и оксидисање. С тога је потребно да се при крају процеса дометне Феромангана и кртог бедог си-
ровог. гвожђа (Зрјесејејзеп) који проузрокују дезокси-_
дисање и угљенисање масе. За дометање у растопљену масу сировог гвожђа узимају се окрајци и отпадци гвоздени, изломљено гвожђе, комади старих шина, пшлотине, струготине и огоретине од ваљања.
Ова топионица има. 4 пећи у старој згради, од ко-
јих свака вата по 8 тона материјала; а у новом оде-'
љењу налазе се 2 пећи, од којих свака, вата по 15 тона материјала. За сваку пећ у старом одељењу има ло једна група гасних генератора, са по 4 огњишта. Старо оде-