Српски технички лист

љење састоји се из 2 групе са по 2 пећи: једна је група комбинована са ливницом нове бесемерске топнонице, а друга група, удаљена од прве за једно 40 м., има засебну ливницу, једну дизалицу за ливење и две хидрауличне дизалице. Ново одељење смештено је у старој пудлионици. Оно је снабдевено са једном хидрауличном дизалпцом за материјал. једном хидрауличном за уметање материјала у пећ, једнпм колпма за ливење, која се крећу помоћу хидрауличног притиска, и са 2 хидрауличне дизалице 3: дпз.ње трупаца, свака по 5000 кгр. моћи ношења, п најзад са једном ручном дизалицом од 2500 кгр. ношења на месту где су кокпле смештене.

Воду под притиском, потребну за хидрауличне дизадице, даје једла диференцијална парна црпка са Мајеровим развпдним механизмом од 835 коњ. снага, једна парна црпка са разводним механизмом помоћу вентила. од 40' коњ, снага п један акумулатор, који држи воду под притиском од 25 атмосфера.

да произвођење гаса за сагоревање у пламеним Сименсовим пећима служе 12 генератора са 24 огњишта. Све су пећи са базичном поставом п раде са базпчном згуром, те дају изврстан материјал за бандаже, осовипе, лимове и предмете зл ковање а по за лпвење. Сад се подиже једна велика зграда, у којој ће бити подагпуте и пећи за добпјање Мартиновог гвожђа п челика п ливница челичних предмета уједно, пошто је до сада ливница била удаљена од пећи, те је пезгодно било преноспти топљени метал од пећи до ливнице.

Ове 6 пећи пропзводе годишње преко 80.000 тона материјала.

Добијање цретопљеног челтка у графитским, несагорљивим, лонцима (2 ведејиззвам). У вези са предњим Решица 1

ада улова тописпицама челик: топионаду челика у таглама, графиским лонцима, која постоји од 1859 го-

ВИБЛПОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ

СТРАНА 188

дине. Она има једну Сименсову пећ са регенеративним ложењем, са двама генераторима) за произвођење гаса ва сагоревање са по једним огњиштем. Лонци, тигле, праве се у самој Решици и то око 30.000 ком. годишње. да подгревање лонаца са материјалом у њима пре уметања у пламене пећи служе подгревне пећи. Ту се даље налазе једна хидраулична и једна ручна дизалица, 4 коморе за сушење калупа за ливење, једна пећ за грејање ливених предмета после вађења из калупа, да би се изједначила подједнака напрезања у појединим деловпма пзливених већих предмета при брзом лађењу, једна парна цршка од 12 коњ. снага за хидрауличну дпзалицу.

У ловцима добијени челик употребљује се за предмете, где је потребна већа чврстина и јачина материјала, премо чему се п спрови материјал пре мећања у титле сортира према тврдоћи и другим особинама. Тако за обичнији челик употребљује се смеша од кованог гвожђа у шикама ин белог сировог гвожђа. За најбољи челик за алате употребљује се цементни челшк. Годишња пропзводња ливеног челика у тиглама износи око 700 тона, од чега се отприлике половина употребљује за разне ливене предмете, као плугове, точкове ва руларска кола, за зупчанике. за делове пољопривредних и других машина, разне жељезничке делове, алате и т. д., а друга половина трошп се га локомотивеке бандаже, коване машинске делове и разноврсне алате.

Највећи део челичних трупаца добијених по бесемеровом и мартиновом начину и претапањем у лонцима употребљује се за ваљање разних предмета: шина, ношача, лимова, бандажа ит, д

(СВРШИЋЕ СЕ).

ви јађее ни и —————

БИБЛИОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ.

~ САОПШТИО

МИЛ. ПАВЛИЋЕВИЋ

ИНЖЕЊЕР.

—е

Наука о жељезницама — предавања у школи „Чез Ропба еб сћапззбез“ у Паризу, од С Вгека, професора п главног инжењера на државним Француским жељезницама. Књижара: Сашег - УШагв ве #15, ед епт Рагј5.

Виска је публиковао, под горњим насловом, у енциклопедији грађевинској коју је засновао О. Гесћатаз, резиме својих предавања у поменутој школи. Дело има две свеске, у којима су јасно п методички изложени главни принципи за грађење и експлоатацију жељезница. У првој свесци, која је недавно штампана и о којој ће овде бити реч, изложене су претходне студије, грађење колосека и његових саставних делова; у другој свесци која ће у брзо изаћи, третираће се покрети материјал и вуча, техничка п комерсијална експлоатација, систем“ концесија п коштање за грађење и експлоатацију. Ова су ова питања пзложена збијено. сем неколико, потпуније развијених због њихове специјалне важности, као: уплив успона на вучу, теорија о зависности

др

скретница са осталим саставним деловима колосека, блок систем, тарифе п систем концесија.

У уводу, после кратког прегледа о постанку и развијању жељезница, Виеска износи економне користи као посљедицу од гранања жељезничке мреже; оцењује њену вредност п изводи закључке у погледу друштвеном. И он дели жељезнице у 3 категорије: жељезнице од опште вредности (главне пруге), од локалне вредности (споредне пруге) и трамваји, који су намењени разним потребама, али напомиње: да је ова подела, сасвим пропзвољна и да, из разних околности, важност извесних жељезвичких пруга може бити у основи измењена у току њихове експлоатације. Усвајањем једне од поменутих категорија не може се створити и специјалан систем за грађење пи експлоатацију. О тога писац оправдано и мисли, да нема Формула за, конструкцију и експлоатацију главних, споредних и трамвајских пруга.

У [ су глави претходне студије, т.ј. студије које треба вршити пре снимања, а које се односе на лро-

26"