Српски технички лист
СТРАНА 184
цењивање трговинских прилика и одређивање услова под којима се може саградити жељезница.
Писац поступно расматра избор за нормалан или узан колосек, уплив успона и кривина, задржавајући се поглавито код дејства успона п њиховог положаја на циркулацију возова. Исцрпно су пзнесени: уплив кривипа и границе дозвољених полупречника, основани на, скорашњим опитима извршени код пруга са оштрим кривинама. |
У Џ су главв дефинитивне студије — студије на карти, на самом терену, у канцеларији п пренашање трасе на терен. За овим долави проматрање попречних тип — профила, трасе с погледом на усеке п насипе, објеката, кривина и нагиба; студија главних тачака за предав планинеких ланаца, долина, путева н река; и студија жељезница према друмовима. |
Оправдана је напомена пшичева да треба избегавати површно посматрање у проучавању једне трасе, нарочито кад та врши почетник. Тек после дугог и методичног проучавања пројекта, долази се до правог прегледа терена. А кад је он схваћен треба се њиме служити за објашнење студије а не сматрати га као замену ових студија. Не мање је нужно сљедити још неким умесним саветима пишчевим, да бп се избегле доцније тешкоће, за време извршења. Тако вели: „да треба промотрити потпуно п темељно све детаље за време припремања пројекта, а никада не остављати 91 време извршења студију могућих помена. Своје погледе треба подврћи строгој контроли, и ако је могуће, после неколико месеци, по нова прегледати пројектовану трасу и усвојене одлуке. Поновно пспштивање доводи често до закључка:. да су се у нечему имали сувише апсолутни погледи,“ %)
Трећа глава, у којој је грађење, обухвата опште погледе на земљане радове, осшурање нагиба на насипима и у усецима, исушивање шљунчане подлоге, мање објекте, прелазе у ниво-у и нарочите вештачке радове. У овим општим погледима налазе се, као резиме, сва правила којих се треба придржавати у жељезничким радовима, као и нужна смотрепост, а све основано нил 60гатом пскуству.
Конструкција тунела, као особених жељезничких радова, описана је у свима детаљима, а опширно је изложено и осигурање нагиба. Важно је уочити умесну напомену: да треба по могућству избегавати потребу осигуравања, ну ако се без њих не може, не треба се журити, већ оспгуравати само партије које се роне. Од овога би се изузео случај: да је нагиб неоспорно од хрђавог материјала.
У ТУ глави, о зградама, показа су општа правила за грађење. У другој је свесци диспозиција ових зграда.
Препоручује се простота у пзбору типова, али која не пскључује лепоту. Може се, без велпких издатака, дати жељезничким зградама обележје лепога као и код других грађевина изведени рационално и са пажњом.
Џрегледно ву изложене грађевине одређене за
БИБЛПОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
експлоатацију (станице, магацини, шупе ит. д.) за вучу .
(вграде за кола и локомотиве, радпонпце), — споредне станичне грађевине (прелази, тротоарц, кејово) и ограде.
Ва сваку врсту грађевина јасно је изнесено шта треба усвојити а шта одбацити, а код новијих тилова чему треба дати препмућства. 0,
#) Згодно је овде учинити умесну примедбу. Код пас обичпо овако не бива. Док крајња, потреба не изазове какву студију не ради се ништа. Једном решено да се какав пројекат изведе, врши се на врат на нос и студије и грађење.
БРОЈ 8
Конетруктивни детаљи заузимију у овој глави видно место, састављају врло интересантне и практичне напомене.
У глави У, чији је наслов поднашање пројеката, речено је, у кратко, о материјалном припремању пројеката. Други део прве свеске бави се искључиво колосеком, а обухвата У до Х главе.
Глава УП посвећена је горњем строју: општи услови за грађење, саставни делови, полагање, разни системи п трошкови.
Детаљно су описани саставни делови колосека: зипте, подвезице, прагови и баласт. Аутор је поглавито обратио пажњу на Фабричну пзраду шина, и на пнтање о повећавању њихове тежине за којим је општа тежња, како у Француској тако и у другим државама.
Изложени су сви нужни подаци о полагању колосека, како новог тако и пзмени постојећег, на отвореној прузи или гвозденим конструкцијама Показано је тако псто полагање трамвајског колосека на странама друмским као и разни његови спстеми.
У УП је глави опширно развијена диспозиција скретница, њихово полагање п Функционисање, као важне тачке за спгтурност саобраћаја. Разне направе за покретање језичака, њихови саставни делови — описани ву скрупулозно.
Глава УП, о сигналпма и њитовој зависности 6 коловеком, једна је од најважнијих у овоме делу. Поменути су сви спстеми у данашњој употреба, али опис је сумаран. Умесније је ово упознавање са принципима у функционисању, по да су описани конструктивни детаљи.
Од неколшких година узеле су велике размере направе којима створена зависност између сигнала и скретница, али до сада о њима није било укупне студије, и шта вшше унесене су многе грешке у њиховом описпвању, те морамо битп благодарни писцу, што је са особитом пажњом извео теорију о овим направама и њиховом саставу.
У овој су глави дпспозиције ових справа, а потпупа студија биће у другој свесци гди се говори о станицама.
Прџниципи на којима је основан Б]оск-зузђете, данас у општој употреби, изложени су јасно, са неколико детаља. 0 њиховој конструкцији пи примени.
У 1Х су глави цене скретница п њихових саставних делова.
У Х глави, одржавање колосека и надзор, пзложени су са великом компентенцијом, основани на дугогодишњим пишчевим радовима.
Из дугогодишње праксе писац је извео правила за замењивање матерпјала, обнављање баласта, одржавање колосека у равни п профилу, као и организавију пружног особља.
Најинтересантнија је дискусија о методама у одржавању колосека, п сптурним аргументима доказује преимућство методе познате под именом „општа ревизија“ над „павременом.“ (Код нас се одржава колосек по овој последњој метода).
У колико су се жељезничке мреже више гранале п усавршавале у толико је постао мање строг надзор над колосеком, али ипак он је нужан ради сигурности, и писац указује пут којпм га треба рршити.
Прва свеска завршује се додатком у коме су званични докумепти, пужни жељезнпчарима. Ови су документи пропраћени техничким подацима о шинама и праговима, којп су од велике вредностп.
• 6: и + • ————— =