Српски технички лист

Пи", рт

БРОЈ 10

КОЛОСЕК СА ГВОЗДЕНИМ ПОПРЕЧНИМ ПРАГТОВИМА

ОТРАНА 205

а) Горњи строј одговара у погледу безбедности саобраћаја свима захтевима.

р) Колосек се, како у погледу вивине, тако и правцу и ширини показао као сталан.

с)... ф) Трошкови одржавања износе на годину и километар 110 Фор. (242 дин.), а код колосека са дрвеним праговима 230 Фор. (506 дин.)

4) Застор од туцаног и речног шљунка показао се као добар.

е) Праг је 2,40 м. дугачак, тежина челичне шине на 1 м. износи 85,2 ке. тежина прага = 2,00 ке. а колосека 164,1 ко. Прагови су на крајевима затворени.

6) Против побочних померања сталнији је колосек, но најбољи дрвени; прелома шина није било.

=“) Искуство још није стечено; на сваки начин дугога века.

1. Краљ. бавар. држ. железнице

а) Бе –т саобраћаја изврсна, пошто нема скоро ника--==-_-=- И давања.

ђ) Пе __„гшовека у висини, правцу и ширини сасвим досар; само, на саставима шина постоји тежња ка угибању; надимања усљед мраза теже је отклонити но при колосеку са дрвеним праговима.

с) Коштање радне снаге при одржавању колосека за време првих две до три године дана веће је но при колосеку са дрвеним праговима; после тог времена остаје колосек у ,застору од тупцаног речног илш копаног шљунка сталан и потребује врло мало рада за регулисање, и то можда мање, но при колосеку са дрвеним праговима.

4) Туцан шљунак од тврдог камена у опште је бољи од копаног пли речног шљунка, и због већег трења, усљед чега је и издржљивост његова већа; ситни п осредњи шљунак показао се као најбољи, крупан шљунак отежава подбијање прагова.

е) Облици п тежине шина, прагова п делова за везу, одговарају потпуно.

5) Безбедност против прелома и при прелому шина може се сматрати да је једнака као п при колосеку са дрвеним праговима.

Побочна померања колосека десила су се само при пешчаном застору и то само за прво време саобраћаја,

о) Трајање прагова не може се за сада још израчунати, пошто се трошење после еедмогодишњег

"саобраћаја није могло измерити.

111. Цес. краљ. повлашћена северна железница цара Фердинанда.

А) и С) Колосек са гвозденим подужним праговима не постоји на северној железпици.

В) Године 1888 положен је колосек са гвозденим попречним праговима по систему Хајндловом на једном делу пруге, о коме су ова искуства стечена;

Горњи строј по систему Хајндловом положен је

у коловеку ЈП између станица Ангерн и Дирнкрут на прузи Беч—Краково на дужину од 2 км. у паду од 0,467 о п то делимице у правој, а делимице у кривини са полупречником од 1328 м. На том колосеку прешло је од Августа 1888 до Октобра 1891 године: 25.668 путничких и брзих возова, 50.828 теретних возова, 2.585 мешовитих возова, свега дакле 78.516 возова са просечним оптерећењем од 527% и брзинама која је код брзовоза достизала 80 км. на сват. И ако је дакле за време од осам година, од како тај колосек постоји, преко њега прешао терет од 41.387 милиона тона, то је се ипак показао као изврстан у сваком погледу. -

а) У погледу спгурности мора се нарочито на-

поменути, да се на том колосеку, од када постоји, није догодио ни најмањи удес.

ђ) Односно положаја колосека примећујемо, да се са једнаком па и мањом радном снагом но при колосеку са дрвеним праговима одржао у висини ин правцу у сасвим добром стању, п да од постанка његовог није било потребно ширину дотеривати.

с) У погледу трошкова одржавања тога колосека са гвозденим попречним праговима упућујемо на таблицу (на стр. 206) која показује трошкове за време од 1884 до 1890 године како за руке, тако и за материјал, Иста таблица дозвољава п сравњење са трошковима одржавања колосека са дрвеним праговима, који је године 18838 положен са пстим шинама и иетим подвезицама пи који је под истим околностима п утицајем посматран.

Из овога излази, да је просечно коштање одржавања колосека на 1 км, а за време седмогодишњег посматрања, износило;

Код колосека са, пимпрегнисаним

растовим попречним праго-

Код колосека са гвозденим попреч-

ним праговима вима

да рад — = 480.68 дин. 497,98 дин.

За материјал == 82,01 дин. 48,47 дин. Свега == ВТА 9 дин, —__О4бАО дин.

4) Један километар застора извршен је од просејаног шљунка из ровова, а други километар од туцаног шљунка средње тврдоће.

Просечно коштање рада за колосек положен у шљунку из ровова износи 4#79,8' дпнара а колосека положеног у туцаном шљунку 487,67 динара. Овде се примећава да је сталност колосека у просејаном не прекрупном шљунку из ровова боље осигурана ноу застору од туцаног шљунка,

е) Профил прагова је по типу (А). Тежина једног 2,40 м. дугачког прага од топљеног гвожђа износи

11,64 Ке.