Српски технички лист

81

Ако са ] означимо дужину пута грејних гасова од полазне до излазне тачке, дакле ставимо х = 1, онда ће томе одговарати (4 (температура прејних гасова при изласку из котла).

Кад те вредности заменимо, онда ће бити

И ко = +-– (5— 6,26. +9 а пошто је [1 — Н— укупној грејној површини котла, то ћемо заменом најзад имати

Па у 6 === | - (5—).е 8. 0 а . а . а к 8 . |. ћ)

И тако смо нашли температуру 'Т, грејних гасова при изласку из котла, која нам је потребна била ради израчунавања вредности ст степена ефекта грејне површине. Кад се ова једначина одузме од једначине

6, == 5] онда се добија,

| Н Б—ђ = (6 —) — (6 —. е 9 ,а одатле је опет

| | пеш сео ЕЈ] ; 1 пне .9 жижа | —- пите, те – (1—-- ит о“ ' | пи Ман Заменив ово у последњем изразу за ср биће ' Миа ава ЈУ ан па ан пебрве Зе Еј (ој (а <) И а ван на

) Пау РА пир = 8 + (1—8.). (:—-) 1-е“# (5) (5)

где је 7 грејна површина на квадр. мет. површине огњишта

=" гасна множина што долази на 1 кграм горива

с

76" количина горива у кгр. што долази на || квадр. м. огњишта.

Из претпоследње једначине видимо да је сг за једно дато гориво једино зависно од размере "н" т. ј. од тога: колико се кграма горива троши на 1 квадр. мет. грејне површине. Остале количине: 82, Бр бђу В Њ Кори пето горивр познацвнву нам) према ранијем. Из те једначине видимо да је сг веће што је ЛЕ. веће,

„да је дакле грејна површина већег ефекта, што се више горива сагори у јединици времена на 1 квадр. мет. грејне површине. Но с тим, из практичких разлога, не можемо далеко ићи, већ је практика одредила гра-

'ницу за-—-_-. Јер што веће Но узиено, т. Ј. што више горива сагоримо на јединицу грејне површине,

Н

тиме се и више топлоте развија у јединици времена, сагоревање је нагло, губитак топлоте већи, грејна површина је већма напрегнута и усљед наглог мењања температуре брже се квари. О једне стране дакле са већим

"" грејна би површина имала већи ефекат (сг веће), с друге стране пак усљед наглог сагоревања виш

Н