Српски технички лист

БРОЈ 2 # ОИОТЕМ ПРЕНОСНИЦА СТРАНА 99

мало тежина а имобилизује двогуби возни материјал. Употреба преносница по његову мишљењу безопасна је за пруге које су солидно саграђене као оне у Виртембершкој и Саксонској.

ГЛАВА 17. Закључци,

У овом делу свога извештаја, упоређивао је 1сапх возни материјал пруга које је посетио са возним материјалом Француских железница и дошао је до закључка да сеп у Француској могу употребити преноснице — које конструпше Еслиншко друштво, — за пруге од 1.00 м. п 0.75 м. ширине. Нарочито пак за оне пруге које десервирају индустријске центре. За тим је пепитивао финансијске услове под којима би се преноснице могле употребити у Француској.

Сматрајући да се због развијености трговоне пи индустрије у Француској и Немачкој — услови које Риго изводи не бп могли за сада код нас применити, — упућујемо оне који би се за то интересирали на „Аппајез фез ропћз еђ сћашазеез. Мај 1894. расе 684 а 687.“

Да завршимо. Преноснице су врло практичне и могу се корисно употребити но са ограничењем: у погледу економном, за кратке пруге и за извесне одређене робе.

ИНСТРУКЦИЈЕ 0 УПОТРЕБИ ПРЕНОСНИЦА

|. Опште примедбе.

„Само они вагони нормална колосека могу бити натоварени на преноснице — који имају две осовине и чија је конструкција такова да нема испада нижег од доње ивице осовина. Овај испад не сме бити ни између ни ван точкова вагона. Дакле, искључују се вагони са двогубим кочењем и осцилишућим папучама. “)

„Товарење вагона нормална колосека, који се преносницама преносе, мора се вршити равномерно тако да су сви гибњи (кеззотћа) подједнако оптерећени; а сем тога треба товарење осигурати од случајног померања, који може да наступи при кретању воза.

„При великим ветровима уметање преноснице у воз — не дозвољава се.

||. Товарење вагона норм. колосека на преноснице.

„Машином или ручном снагом доводи се вагон на место товарења нормална колосека који је нешто мало уздигнут, а са супротне стране догурају се преноснице до под сам вагон, удешавајући да њихова средина буде испод сваке осе вагона. — да тим се подижу виљушке на (ел. 5. и 6.) које се налазе на средини преноснице, тако да обухвате осе вагона пи помоћу покретног гвожђа ф све се то солидно утврди. Кретањем — полуге, преноснице — удеси се да њени крајеви дођу испод венца точкова вагона, а по том се вагон — а са њиме п пре-

#) Примедба друштва Шслиншког од 12. априла 1898. г.

Овај се члан односи на наше старе типове преносница. Нове су конструисане тако да се могу преносити вагопи са ма каквима кочилима.»

Став овај отпада, сем што се и даље морају товарити дво-

осовни вагони,

носница, гура у правцу узана колосека дотле док се венци точкова вагона не ослоне на горњу раван 6 полуге преносница пи не оставе шине нормална колосека. Назовимо овај маневар М. Утврђење точкова вагона за, полугу преноснице постизава се закачкама 4, које се гурају к унутрашњој страни точкова а затежу се солидно шрафом е и ексцентричном резом (уегтоп) /. Сада се приступа везивању преноснице са суседним вагоном узана колосека. Веза се постиже полугом ( од које се један крај утврђује у међупростор виљушака аа, гвожђем ! на форму увенгије (еблег раз5-зцек) на коме се налази шраф # п завртањ сигурности т. Шрафом 2 постизава, се теспа веза осе вагона са узенгијом #. — Полуга у да би се одржала закачена је ланцем т за куку вагона норм. колосека.

„Скидање и остављање вагона — (маневар М) може се вршити машином но само по дозволи шефа станице но и тада треба нарочито пазити да полуга ( буде напред и да је шраф % отпуштен, како би се осовина вагона могла покретати у гвожђу #. ШраФ 2 затеже се тек онда када точкови вагона не леже на шинама норм. колосека. Ј

'. Експедовање натоварених преносница — у возу.

„Преноснице могу бити само у мешовитим возовима. Уметање у воз бива по упуствима шефа маневре п постављају се у колико је могуће тако, да између њих и путничких вагона буде један или више вагона узана колосека. Остали вагони долазе после Фургона. Највише се у један воз могу узети два вагона за преношење, п они морају бити растављени вагоном узана колосека.

„При композицији воза треба пажљиво и са разумевањем учинити што је могуће боље — поделу кочница.

„Ако преноснице пмају своја кочила (Хеберлен-ове), то су онда ужета једне и друге преноснице у вези и њихови су крајеви спроведени преко једнога чекрка утврђеног на полузи у, п везана ужетом околних ватона. Буде ли потребе, да се ужету даде пзвесан правац, онда се проводе преко чекрка — вође (рошез сопдисбтсез) који су утврђени на крововима суседних вагона. А ако су преноснице на крају воза, крај њихова ужета, везује се о једну алку утврђену на преносници.

(У. Скидање вагона са преносница.

„Када се оће вагон да скине са преносница онда се најпре одвуче машином до јаме товарења, и пре но што би се даље гурао ка вишем делу колосека, треба скинути полугу ( за тим одшрафити и подићи закачке које утврђују точкове. — Тада се тек вагон гура ка узвишеном делу колосека и то све дотле док не сиђе са преносница на шине свога (нормалнога) колосека; у том тренутку скида се узенгија %, обарају виљушке и вагон се може слободно кретати.

У. Товарење и истоваривање вагона, који су већ на преносницама.

„При товарењу и истоваривању вагона треба обратити велику пажњу, и то поглавито на то да цео рад иде подједнако — иначе лако може да наступи прекрет ватона. — Но ако је по природи робе која се товари пли истоварује — подједнак рад немогућан, онда најпре треба вагон тако утврдити да прекретање не наступи.

На то треба обраћати пажњу када се вагон товари или истоварује у кривинама.