Српски технички лист

ДР де

роу од"

СТРАНА 44. | РАД УДРУЖЕЊА

онај други, а и да је и на вас као и на мене учинио бољи утисак. Њиме се са мање епитета постизава јачи ефекат. Тај састав, кад би се ублажио и дотерао, био би разумљивији и бољи за нашу публику. Зато, ако хоћете оштрије, а увијеније и духовитије да се одговори, онда примите у н-челу, овај други нацрт.

Николић М. — Ја мислим да би то дотеривање и пречишћавање имало места само у случају, ако би се решили да резолуцију упутимо председништву Општине. На тај би начин онда из једнога и другог нацрта могли саставити једну заокругљену целину резолуцију. А кад хоћемо да изнесемо наше осећаје, више ради саме публике, хотевши да не удостојимо председника Општине и његов Одбор, нашега одговарања, онда мислим да није потребно пречишћавати и дотеривати. Манојловић Н. — И онај састав, који је г. председник прочитао, није ми по вољи, јер п у њему има оштрих израза и епитета; с тбга нисам мишљења, да се усвоји као резолуција нашег Удружења. Него, као што сам мало час рекао, треба да узмемо као одговор Удружења, олај други нацрт, али само пошто се пречисти и ублажи.

Стаменковић НП. — Господо, ми овде имамо два нацрта који су нам поднети од стране Управног Одбора и то као одговор упућен лично на председника Општине, г. Богићевића, а овим тога, прочилао је г. председник и текст резолуције. какву би требало да донесемо.

Према објашњењу г. председника, ја мислим да ми не би требало да се упуштамо у дебату о тексту тих нацрта, јер ће се ти нацрти штампати као рад на овом састанку, заједно са говорима и са резолуцијом коју усвојимо. Једино би се могло говорити о предло-

женом тексту резолуције. —

Колико се из говора предговорника види, сва су господа за то да текст резолуције несме бити благ. Једини је г. Манојловић, који налази да неке изразе у томе тексту резолуције треба ублажити, и то, не што би ти изрази били оштри за оне на које су упућени, већ да би их ваљало избацити само због уљудности. Ја мислим, да би требало прочитати још једанпут текст резолуције, па да нам г. Манојловић каже, који су то изрази. Резолуција је кратка и с њоме лако можемо доћи до жељеног циља. И моје је мишљење, да одговор треба да буде кратак и оштар, јер и одговор г. председника Општине и акат Одбора, то су беспримерни акти. Да у Одбору Општинском седе људи друге вере и друге народности, па ни онда не би могло да се донесе онако скандалозно и непатриотско решење, какво су они донели.

Ја ћу да вам изнесем како је поступила у сличном питању Софијска Општина, кад се решавало питање о канализацији Софије. За израду пројекта расписан је интернационалан стечај и рок је био остављен од осам месеца. Међу тим, показало се, да пи тај рок није био довољан, и продужен је на годину дана. После тога рока Софијска Општина добила је 25 разних пројеката. Ту су нонкурисали Французи, Талијани, Белгијанци, Немши, Аустријанци и Бугари. Суд, који је имао да реши о наградама — а награде ву биле три: 10, 7, и5 хиљада динара — био је састављен већином од самих Бугара. Међу тим Софијски Одбор обратио се инжењерским удружењима у Аустрији и Немачкој, и тражио је да пошљу изасланике, који ће присуствовати отварању и награђивању пројеката. Они су их послали, и Немачко и Аустријско удружење било је заступљено при отварању тих отерата; ти изасланици су водили главну реч при

Број 8 и 4.

томе. Од 25 разних понуда, добио је прву награду бугарески имжењер Момчилов. То је један млад човек; г. Станковић, наш колега, учио је с њим заједно у Дрездену. Колико сам читао из извештаја, тај је човек радио само у Бугарској, па је дакле био у стању да у једном интернационалном конкурсу однесе прву награду.

Он ту награду није добио с тога што је Бугарин, већ изасланици и Немачки и Аустријски у својим реФератима, уверавају, да је пројекат Момчилова на први поглед већ пао у очи, да је одвојиоод других.

Ја мислим, да је само тај пример довољан доказ, како је Одбор Општине Београдске беспримерно поступио у целој овој ствари. Ја бих могао навести примера, како се ради у Румунији и Мађарској. Ту се, ма да нема свију услова потребних за такве радње, протежирају домородци, и даје им се прилика, да се могу у раду усавршити.

Код нас бива на против, нама се стаје на пут, нама се брани, да се огледамо са страним техничарима, за које се не може рећи, да су се више и боље школовали но ми. Тиме што нам се одузима прилика да наше учење применимо, одузима се прилика и нашем усавршавању. Значи, да смо ми у нашој домовини осуђени, да чамимо и да гледамо како странци са проблематичном спремом теку праксе о нашем трошку.

(0 тога, ето, ја мислим да ми морамо бити безобзирни према г. председнику и целом Одбору Општинском, који је примио онакав реферат.

Односно пројеката за канализацију Софије имам да кажем још и то, да је одбор општине Софијске, и ако је прву награду добио Момчилов, узео и откупио од поднетих пројеката још осам других, и дао их Момчилову, да према њима изради један деФинитиван пројекат. Кад то могу да раде Бугари, онда шта је сметало нашој Општини, да и она тако урадиг

Општина Београдска имала је један пројекат готово потпуно детаљно израђен. И страни експерти, које је она позвала изразили су се у главноме повољно о том пројекту. Они су учинили једну измену, која је, као што је то у моме предавању изложено, са свим уби-' тачна по каналисање Београда.

Расписан је конкурс за нову израду пројекта са беспримерно кратким роком, а то, по накнадном објашњењу г. председника Општине, с тога, што се није ни мислило на са свим нове пројекте, већ само на малу прераду пројекта грађевинског одељења.

Ја сам уверен да Чоке и Линдлеј, који су се примили да израде нове пројекте, неће ништа друго ни радити, него ће копирати пројекат грађевинског одељења са неким изменама, које пре могу бити штетне но корисне и поднеће тај пројекат Општини, и за то ће Општина Београдска, као што чујем, да плати 225 000 динара !

Дакле из тих разлога ја сам за то, да будемо у закључку безобзирнији. А ако господа налазе да треба да усвојимо мишљење г. Манојловића, онда ваља да прочптамо састављену резолуцију, те да нам г. Манојловић каже, који су то изрази, које треба ублажити.

Селесковић Т. — Односно мишљења г. Манојловићевог, да се нацрти одговора још једном прочитају, да се резолуција ублажи, слободан сам предложити, да се не усвоји. И у једном и у другом нацрту — то ће свак признати, — изнесени су осећаји свију нас, осећаји који су свакога од нас морали обузети кад је прочитао онај скандалозни акат од стране Општинског Суда. И у једном п у другом нацрту изнесена су врло ко-