Српски технички лист

БРОЈ 8 пи 4.

РАД УДРУЖЕЊА

СТРАНА 45.

ректно сама Факта, која су се десила од оног времена, од како је резолуција наша изашла, до данас. И шта кажу та акта % Та Факта кажу, да свака тачка одговора г. председника Општине износи по једну неистину, да из свакога пасуса вири кивност, пакост и мржња против Удружења. Ја бих био слободан да предложим, да усвојимо оба нацрта као израз нашег заједничког осећања, да их усвојимо као предлоге у којлма нема, као што тврди г. Манојловић, сурових и грубих, него само оштрих речи, које сузбијају оне речи и изразе, у одговору г. председника Општине. Слободан сам предложити, да збор реши: да се то отштампа у засебну књижицу или у нашем листу, као одговор. Као резолуцију пак да усвојимо оно што је г. Јосимовић прочитао, а ако хоћете можемо у неколико и ублажити.

Допустите ми још ово да кажем. Речено је овде вечерас да су се г. председник Општине са његовим Одбором, поступком својим према нашем Удружењу обрукали, а нама неправду нанели. Један је доказ томе и тај, што је за то време, док смо се ми борили за ове наше солствене радове и докле је г. председник Општине доказивао да српски инжењери нису дорасли послу капализације и кеја, један наш колега г. Душан Нинковић, израдио пројекат за канализацију Темишвара. Ко познаје ту варош, тај ће признати да је теже израдити план за канализацију те вароши пего за канализацију Београда. Јутрос, пред мој полазак из Крагујевца, г. Душан добио је извешће, даће његов пројекат, и ако нема изгледа да баш буде награђен првом наградом, посигурно добити другу награду. Конкурисало је њих десеторица, међу којима има: Немаца, Мађара и Енглеза. То је један доказ више да смо ми у праву, када тврдимо да је некорисно позивати странце да нам граде пројекте, а искључити од тога рада наше инжењере.

На овом месту нека је хвала г. министру војном што је допустио подручном му инжењеру, нашем колези г, Нинковићу, да за време од године дана известан део времена своје званичне лужности употреби на израду тога пројекта канализације Темишвара и што му је дао једномесечно одсуство, да ради штудија терена пробави у Темишвару.

Тодоровић В. — Кад се узме на ум оно, што је казао г. Стаменковић о расписаном стечају у Софији и поступак тамошње Општинске Управе, и ово што је казао г. Селесковић о Темишвару, и у опште, оно што разне општине у сличним приликама чине, онда то иде У прилог противницима г. Манојловића, који жели неку

_ особиту благост у одговору, а нарочито кад се узме на ум, како су српски инжењери врло мало од Општине тражили. Ми смо се у резолуцији чували да не падне на нас ни сенка себичности, никоме није ни пало на ум, да од наше Општине тражи, да му посао повери без обзира како ће исти радити, већ само да српским инжењерима не спречава прилику да раде, на што неоспорно право имамо. Ми нисмо тражили да распише некакав ограничен стечај, да само српски стручњаци раде, но стечај општи, оно што се у другим општинама, у паметном свету и ради. А Одбор Општински одговара нам са презрењем! Ја не разумем каквим благим изразима да одговоримо на једно такво решење, и каквим речима да одговоримо на познате њихове грдње!

Ја мислим да су господа, који су писали предлоге ва одговор, морали се необично стегнути, да не искажу нешто грубље и безобзирније, кад један Одбор после онакве искрене и достојанствевне представке Удружења доноси) онакву одлуку; — човеку просто памет стаје!! Ја мислим да је ова резолуција. коју је прочитао г. пред-

седник као одговор на решење Одбора Општинског са свим блага и да је треба усвојити.

Манојловић Н. — Господо, ја потпуно разумем да онакве резолуције могу бити изазване срџбом и верујем да се онај који их је писао, морао да стегне, да што грубље не искаже. Али ми овде нисмо гњевни и нисмо у оном положају у коме су били они, који су писали те резолуције; бар колико ја видим, по изразу лица, ни један од господе овде присутних није тако љутит као што је онај могао бити пишући свој састав; ми смо имали времена да се сталожимо, па као људи васпитани, треба да се каваљерски понашамо, а не да се служимо грубим нападимћ, тим пре, што мислим да би то било заиста само у нашем интересу.

Стефановић Ј. — Овде се говори о два предлога и једној резолуцији. Ја мислим да се то двоје не може да сложи, из простог разлога: или хоћемо нешто, или нећемо. А штампати она два предложена одговора, па за тим ону благу резолуцију, ја мислим да нема смисла. И баш г. Манојловић као каваљер не би требало да допусти да се штампају ова два нацрта одговора поред оне резолуције, него или једно или друго. Или резолуција треба да буде оштрија, па макар и да нема епитета па адресу г. председника, него само да се побија тачка по тачка, или онако као што је у другом нацрту било предложено. ( тога ја нисам за То, да се оба, нацрта одговора штампају и поред тога још п резолуција, јер би нам се после замерало као да хоћемо тиме да се заклонимо. Него треба паписати једну објективну резолуцију.

Председник. — Управни Одбор кад је овакав предлог учинио, имао је на уму ово. Одбор Општински није донео само своју резолуцију, него је и нагваждања г, Богићевића штампао. Он је и њих узео као саставни део своје резолуције и решио је, да се то обоје достави Инжењерском Удружењу као одговор. Ми налазимо да Удружење не треба да усвоји ни један од ова два нацрта за одговор, пе због оштрине стила којим су написани, него с тога што сматрамо, да нам ни као Инжењерском Удружењу, ни као свакоме посебице, не приличи да се упуштамо даље у ма какву расправу са председником Општине и његовим Одбором. Али да не укратимо своје право, да се чује и оно што ми о њима и њиховом раду по овој ствари имамо да кажемо, предлажемо, да се поред кратке резолуције отштампа и цео рад данашњег састанка. Кад је свет читао оно, што су они говорили о нама, онда нека чита и ово, што смо ми данас овде радили и говорили, те да тако има прилике уверити се о неумесности и дрскости поступака данашњих представника Општинских,

Тодоровић В. — Ја сам хтео да се оградим само од тога што је казао г. Манојловић. Није овде реч о каквом личном гњеву у коме би се можда налазио писац представке. Овде је случај овај: донето је једно решење, не само штампаноу службеним „Општинским Новинама“ него је и прештампано и разаслато свима Београдским инжењерима, професорима Велике Школе и у опште писменим људима. То је једна инфамија, и кад се с презрењем прелази па дневни ред преко ове наше резолуције, којом се тражи да Општина учини само оно што и све друге општине чине, кад се дакле тако ради после опакве наше резолуције, онда незнам, како може да се одговори учтиво и Фино, баш и кад писац исправке није сам лично увређен!

А. што се тиче навода г. Јевте Стефановића, ја мислим, да она кратка резолуција, коју је прочитао г.

пи: