Српски технички лист

у. 8

СТРАНА 46. | РАД УДРУЖЕЊА БРОЈ 8 и 4.

председник, не уступа у својој оштрини и Финоћи нацртима одговара. Само са тледишта једноставности може се желети, да буде једна једина, да не буде оно узгред а ово главно. Поводом тога морам још и ово да кажем. Кад би публика, која је читала то, била онако обавештена, као што су обавештени мало бољи, иптелигентнији људи, онда би лако било са оваквом једном кратком резолуцијом изаћи на крај са Одбором Општинским ; али, као што каже г. Јевта Стефановић, та публика не може да зна све оно што знамо ми и поједини људи. Тако се сматра као истина, кад се каже: „упису знали српски инжењери да полажу нивелете“. Пред таквом публиком морају се сузбити све оне неистине, што их је председник Општине изнео. Требало би ићи још и даље; требало би изнети све ове податке, јер оно што ми знамо да се ради у Београдској Општини, то не зна Београдска публика, а међу тим врло је важно да баш она то зна. Дакле кад се све то штампа уз дебату, па изађе као једна целина, опда је тиме, мислим, циљ постигнут. Не слажем се са господом, који кажу да се она револуција, коју је г. председник прочитао на крају, не слаже са оним двема првим, на против, она се са њима слаже и по такту и по тону.

Стаменковић Н. — Допустите ми да у неколико допуним мој говор још једним примером, из кога ће се видети колико је г. председник Општине дрзак, а што господа, који су писали ове нацрте, нису напоменули. _

Поред многих неистина, које је председник Општине изнео о радовима на водоводу, он пакосно ружи оне који су на водоводу радили, што нису знали, колики је број становника имао Београд. Председник Општине у своме одговору каже, да је та комисија рачунала да је Београд имао 35000 становника године 1888. кад је водовод отпочет да се гради; међу тим оп тврди, да је Београд још 1880. године имао 40000 становника. И ја сам био један од оних, који су радили на овом водоводу, па ми је познато, да смо се у погледу броја становника служили подацима, које нам је дало статистичко одељење Министарства Привреде. По тим подацима, за време пописа од ! 884. године, Београд је имао нешто више од 35 000 становника, а ми смо ! 888. рачунали 40000 становника. Других података нисмо

имали, а онда нам нису пали на ум Земунци. Да смо,

се пак њих сетили, можда би нам они дали исто онако тачне податке о становништву у Београду, као што су г. председнику Општине дали податке о великој води у Дунаву и од којих је сигурно сазнао и то, да је у Београду још 1880. год. било 40000 становника. — Јасно је дакле да се г. председник Општине навалице служио неистином и нападајући оне који су на водоводу радили, руга се свима инжењерима. Ја дакле понављам, да ми у нашем одговору морамо бити безобзирни.

Председник. — (Ја мислим да можемо сада ла завршимо дебату и да приступимо решењу. а

Предлог је Управног Одбора, који ћу ставити на гласање, да се целокупан рад нашег данашњег састанка штампа, те да послужи за допуну и боље објашњење онога што ће се у резолуцији казати. Ту резолуцију да не упућујемо Одбору и г. председнику Општине Београдске, већ да се она штампа као јавна изјава, којом се жигоше онакав дрзак поступак њихов. А сада можемо понова да прочитамо ту изјаву, те да текст исте изменимо, ако је потребно.

Јесте ли сагласни дакле, пре свега, са таквим решењем 2

Божић М.—Ја мислим да само један нацрт штампамо, а не обадва, да не би морили публику.

Председник. — Штампаћемо цео рад овога састанка, а ово је говор о томе, како да гласи наше решење,

Дакле, усвајате ли, да се штампа сав овај наш рад, а као решење Удружења да се усвоји ова изјава 7 (љУсвоја се“).

Дакле да прочитам још једном ову изјаву, па да је дотерамо како мислите. (Чита изјаву која гласи: види напред на стр. 40.).

Тодоровић В. — Ја мислим, да се на завршетку, речи уумнеи душевне“ изоставе, него да се каже једно или друго, или да се изоставе оба израза. Разуме се, да није „сраман пример телесне нискости“ (смех).

Председник. — Да кажемо „морална нискост“.

Тодоровић. В. — 'То може. Ми тражимо, као просјаци, да се не спречавамо да можемо да радимо, а они прелазе преко таквога решења „са презрењем“.

Стефановић Ј, — Изгледа ми, да је сама резолуција у свему врло лепа, али нема оних доказа, који су потребни.

Председник. — Ми се нисмо ни упуштали у то, да њих обавештавамо нити хоћемо са њима у какву пре-

"пирку да се упуштамо, а за свет који буде ово читао

има ипак доста детаља у данашњој нашој дебати (чује се: „Врло доброс).

Олажете ли се са овом резолуцијом ' („Слажемо се"). Штампаћемо дакле рад овог састанка заједно са резолуцијом засебно, као и они. (Чује се: „Заједно са пре-

у

давањем о канализацији“).

Манојловић Н. — Хоћу да говорим о другом једном предмету.

Ја бих желео, да Управни Одбор сазове што пре други састанак, на коме би се већало о стварима које интересују целокупно инжењерство. | Познато ће вам бити, да је требало да изађе пред Скупштину нов закон о уређењу Министарства Грађевина, али се у последњем часу од тога одустало. С тога бих предложио, да ми, као Удружење замолимо г. министра, да кад већ нов закон не може да износи, а оно бар да учини једну измену у закону, а то је: да се инжењери Министарства Грађевина изједначе са инжењерима. Дирекције железничке.

Пошто је сад доцне да о томе говоримо, то молим, да се сазове нарочито тога ради друга једна седница, То је једно. Друго, ми смо израдили предлог закона о уређењу вароши и варошица, који би такође требало узети у поступак.

Свак ће увидети, да је то добра ствар и да се може брзо решити, с тога бих предложио, да се замоли г. министар да и тај законски предлог изнесе пред Окупштину, па ако је могуће, да се исти још ове сесије усвоји.

У том законском предлогу има лепих и корисних ствари како по наше инжењерство, тако и за опште добро.

Ја молим дакле да се сазове нарочити збор за то, а можда ће поред тога бити и других предмета за решавање. Председник. Ако мислите, да је то хитна ствар, за то што је Скупштина ту, опда вам могу рећи, колико сам извештен, да г. министар грађевина неће износити много предлога пред Скупштину.