Српски технички лист

СТРАНА 62.

ГЛАСНИЦИ

БРОЈ 8 И 4.

Месни одбори ће у јануару сваке године подносити главном савету ошнпиран извештај о своме раду, а главни ће савет начинити извод из тих извештаја па са својим примедбама поднети председнику републике.

Чл. 15. Издаће се управним властима упуство у погледу примене и извођења горњих наређења, а поглавито :

|. организовање и руковођење главног савета и месних одбора;

2. одредбе у којима ће се налазити правила за грађевинска и кредитна удружења, како би се они користили повластицама овог закона.

3., Услове под којима ће моћи осигуравајуће касе издавати привремену помоћ у случају смрти;

4., прописе за извршење чл. 8.

Чл. 16. Овај закон важи и за Алгир.

У Паризу, 30. новембра 1894.

Папредовање грађења Сибирске железнице. — По „Сет га Ја -у Аег Вапуегма ипе“, са овим радовима стоји овако: На западу је полазна тачка те железнице варош Чељабинск која лежи на источној падини Урала, а крајња тачка на далеком Истоку је варош Владивосток на Јапанском мору. Између обе ове вароши пролазиће железница Западнога, Средњег и Источног Оибира у дужини од 7609 Кт. Грађење те пруге отпочето је . са два краја, прво са истока од Владивостока у мају

1891, па онда са запада од Чељабинска у октобру 1899.

"На првом делу западне Сибирске пруге готова је дуж од Чељабичска до вароши Омска на Иртишу (793 Кт) толико, да је саобраћај крајем августа 1895. већ отворен. Само још неке станичне зграде нису довршене. Велики мост преко Иртиша који је пројектован на два камена свода до обала и са четири средња отвора гвоздене конструкције (Касћуегк) на каменим стубовима заснованим помоћу збијенога ваздуха, изидан је над средњом водом. Други део'те пруге од Омска до реке Оба (618 Кта), готов је горњим стројем толико, да су возови могли саобраћати већ октобра 1895. године до леве обале Оба. На овоме делу све су мање реке премошћене дрвеном конструкцијом а преко Оба долази гвоздени мост код Кривошчекова, у дужини од 850 пт; он ће бити готов крајем ове године,

На првом делу средње Оибирске пруге од Оба, до вароши Краснојарска на Јенисеју (767 Ка) сви су земљани радови готови, дрвени и камени мостови сасвим а станичне зграде већим делом довршене, тако да јен на том делу пруге у неколико могао да отпочне већ саобраћај. На другом делу од Краснојарска до Иркутска на Ангари, не далеко од Бајкалскога језера (1081 Кт), заједно са огранком за Томск извршено је земљаних радова до 88%, од 98 мањих мостова који се сви граде, готово је 29 дрвених мостова као и по неке станичне зграде. Од Трансбајкалске пруге извршено је до сада између станице Мисовскаја на Бајкалском језеру и Сретенска на Шилки (1128 Кт) од прилике 1,349.690 та земљаних радова, 30 Ка приступних рампи, 81 привр. зграда п 14 стоваришта за динамит. На Усури - железници предат је саобраћају !0 октобра 1895. јужни њен део (414 Кт) од Владивостока до ста= нице Графскаја. Изузевши неке само грађевине, може се узети, да је овај део са свим готов. На северној Усури - железници од Графскаје до Шабаровске (364 Кта) земљани су радови у пола довршени, шине су положене на дужину од 75 Кт. готово половина дрвених мостова је готова, многи приступни путеви насути и велик део станичних зграда отпочет.

Према свему је, од целе дужине Сибирске железнице готово до сада, скоро 2600 Ктп. дакле више од једне трећине, у толикој мери, да је до сада већ могло да се преда путничком саобраћају, а добар део служи већ и за пренос робе. Ако радови буду и даље овако напредовали, онда ће се ово велико дело за не пуних 13 година свршити, а то је до године 1904.

Тезећг. 4. оезђект. Тиг.-ипад, Атећ. Устетев. % 11. 1896.

Пренашање зиданих зграда. — У Америци је данас на дневном реду пренашање зграда са места на коме су сазидане. Један нов и са свим особит случај дебио се по часопису „Сагретгу апд Вш пе“ у Чикагу. Сопственик тамошњега Метропол-хотела, да би добио више светлости за свој етаблисман, дао је померити за неких 15 даљецркву „Пптапџе!-Варш в!, која лежи до његовога хотела. Радови који су при томе извршени у неколико су различни од оних који су до сада упражњавани за такве послове.

Црква је 28 т широка а 491 дугачка, висина до највише тачке износи 30 т, а тешка је заједно са торњем скоро 6650. Торањ заузима површину од 7зту квадрату висок је 68,6 т а тежак је око 14205.

Претходни радови за померање цркве у главноме су се и у кратким цртама састојали у овоме. Пошто је на потребним местима ископан темељ, подвучене су растове гредице а (слика | и 2) а тако и гвоздени носиоци ђ и с, па су положене шине ј за колосек и уведене облице !. За тим је издигнута црква из темеља, при чему су употребљени 1800 обичних витала на завртањ а обим тога још 250 таквих витала израчунатих на. терет од по 30. Доњи строј за шине / састојао се из једнога слоја чамових греда д и другога слоја гредица растових или чамових ћ које су испод свакога, низа шина (бећјепепзгтаве) уздуж и попреко полагане.

Слике 1, 2 и 3 показују радове који су извршени при торњу цркве.

4

Т 1 ПТ ЛЕ ДАТЕ

%

Сл. 2.

. Нарочито је брижљиво пажено, да зидови не попрскају и да се избегне да попусте луци над прозорима.