Српски технички лист
РМ НЕ 7
4
СТРАНА 64.
критику Гадаулје-а Низз-а под насловом „Вејвеетагиске ацв КМогдатемка«“.
Без поговора су железнице новога света речит доказ способности и моћи Америчких инжењера, нити је могуће не признати им то. Њиховим пак Европским колегама остаје да се теше тиме, да су њихове железнице у примени јаких успопа при атхезионим железницама, претекле Америчане и. да Америка нема ни једнога јединог тунела који би се могао такмичити са Моп|-Сеп5ом, бо ћага-ом или Агђеге-ом; с тога ће првенство у грађењу тунела, кад се узме у обзири 19,7 Кт дугачки зипрјоп - тунел, који ће се отпочети ускоро да гради, по свој прилици још за дуго остати на страни Европљана.
фон —
ИНДУСТРИЈСКИ И ТЕХНОЛОГИЈСКИ ГЛАСНИК
Употреба алуминијума при грађењу вагона. — У вези са белешком која је штампана под овим насловом у свесци за јануар и Фебруар нашега листа на страни 28. доносимо шта о томе вели инжењер Сал Зригет. Он на првоме месту побија тврђење да је примена алуминијума при грађењу вагона била до сада непозната и да су прво Француске државне железнице почеле ту ствар да проучавају. По њему приоритет у овоме припада Аустријанцима јер су Аустријске државне желевнице од прилике пре две године набавиле двоја путничка кола код којих су од алуминијума начињене све направе за парно грејање, спровод за вакум-бремзу, полице за пртљаг у колима, као и цела унутарња арматура, ограда за пењање на платформу итд. тако да је за једна кола употребљено [50 Ке. тога метала, а тиме се тежина кола редуковала за 400 Ке. према колима где је све то од гвожђа, бакра и месинга. Међу тим вели даље зрилег, ма да би на први поглед човек рекао, да је у томе велика добит, ипак не треба заборавити, да су услед тога кола знатно скупља, пошто по данашњој цени алуминијума сваких 100 Ке. који се у тежини уштеде коштају 95 Форината. Из ових економских разлога, а и због тога, што при просечној сопственој тежини модерних путничких кола од 11 650 Ке, ништа не значи кад се уштеди 400 Ке тежине, мора се признати, да није баш основано надати се, да ће се употребом алуминијума тежина знатно редуковати. Јер онде где 2 „ 3 ои вредно било узети алуминијум, па да се тежина смањи, а то је при склопу који носи, и који је данас гвозден, баш онде не може да се употреби, једно због тога што нема довољно јачине нити би доњи строј кола, био довољно крут, а друго што би таква конструкција, врло скупо стала.
Намера, да се мањом тежином кола трошкови вуче редукују а брзина повећа, мора се на други неки начин постићи, а на који, то се види опет на поменутим двојим колима, на којима је згодном конструкцијом тежина кола са бремзом сведена од 11560 Ке на 7300 ка. при чему је алуминијум уштедео само 400 Ке.
Ова је се уштеда у тежини постигла нешто тиме што су употребљена квачила и одбојници по систему Езвећег у. Ковјегебапит-а, где та направа иде скроз а није само за чеоне греде утврђена, а нешто опет згоднијом конструкцијом самога колског сандука.
Из овога излази да се не треба много у алуминијум уздати, једно због скупоће а друго што му је употреба ограничена и да, у тежњи да се смањи мртав терет наших кола, главну пажњу треба више обратити на саму конструкцију него ли на то, да гвожђе заменимо алуминијумом.
Тенвећт. Фез оезбетт. Јар. ппа Атећ. Ускејпев. Е 8. 1896.
Зуи
УВ И ари а ата Мата Пан ттљ ари Ро а ривера
ГЛААСДНИДП
ма
БРОЈ 1 и 2.
САОБРАЋАЈНИ ГЛАСНИК
Оибирске железнице: пруге пуштене у саобраћај и станице. — Руско.министарство саобраћаја утврдило је ту скоро одстојања за поједине делове Сибирске железнице и спојне пруге Чељабинек-Јекатеринбург, као и међусобна одстојања појединих станица на тим деловима, и то:
1. На западној бибирској прузи, почевши од Чељабинска :
ВРСТА ВРСТА Черњавскаја · · · · · 4! Марјановка. · · 700 Чумљак · · · · · + - 883. Омек · · · · ·- 7таб Шумиха · · - · · · 117 Кормиловка-. · · 790 Мишкино · + · -· · - - 156 Калачинскаја · · 820 Сиренка · · · · · · · 206 Шадринскаја · · 860 Курган» · с · · · · 241 Татарскаја · · · 904 Варгаши « « « = • · 276, Карачи · · - · 953 Лебјашшје · · · · · + · 318 Тебоскаја- · · · 996 Манушино · · · · · · 368 Капинек · · · · 1049 Цјетухово » · · · • 407 Кошурла · · · · 1090 Мамљутка · · · · · - 449 Убинскаја > · · 1132 Петропавловск · · · · 490 Каргаш · · · · 1166 Токуши · · · · • - - 593 Чулим · · · · · 19209 Медвежје · · · · - 567 Дупленскаја · · 1249 Исил-Кул • · · · · · 617 Камишенка · · · 1285 Кочубејево · · · · У бо ПНОб И ес а + 1882
3. На Усури-железници, почевши од Владивостока :
ВРСТА ВРСТА
Надеждинскаја · · · · 42 Свијагина · · · · 256
Раздолноје · · · · · · 66 Шмаковка · · · · 292 Николскоје •· · = - ·102 Усури >... · · 827 Невелскаја · · · · · · 146— Прохаска-· · · · - 849 Черниговка · · · · · 185 Мур-Амурски. <
Спаскаја + · · · 224 Иман >
8. На спојној прузи измећу почетка Сибирске железнице и железнице Уралских рудника, ЧељабинскЈекатеринбург :
НЕМ ере а ни зена ара а анвене пи на пе ен ер па ша. ЗА ПУТНИКЕ, ПРТЉАГ И БРЗОВОЗ, ОД ЈЕКАТЕРИНБУРГА Ј, УРАЧУНАТО ВРСТА:
ЗА ОБИЧНУ РОБУ ОД ЈЕКАТЕРИНБУРГА [| РАЧУНАТО ВРСТА:
Јекатеринбург + с + · — 6 —
УКуб ан авина [1 Џ Мраморскаја 41 37 Полдневаја. · . 70 66 УФфалеј > за а кан - 98 95 Маук · · · · · •+ • •+| 195 122 Киштим + + 03 + + 147 143 Аргаут + · + . 179 • 176 Есаулскаја · 208 904 Чељабинек + + + · · • 28! 22
По листу „Новоје Времја“ саобраћај ће на западној Сибирској прузи почети тек 1. јула ове године. Између Москве и Омска увешће се директни „брзи возови“ са брзином од 25 врста на час, на Сибирском делу.
Како је просечна даљина између појединих станица, 40 врста, то ће ови убрзи возови“ стизати од станице до станице за 1, час. Са каквом ли ће се брзином кретати теретни возови 2
У осталом напредак у томе погледу, може да се уочи тек кад се упореди ова брзина са досадањим стањем у ком се саобраћај налазио, и кад се то учини,
= Меди