Српски технички лист

Број 7 и 8 ТИМОЧКА

Ова траса свратила би код Врбице у долину Врбичког потока и пробила масив великог Голаша дугим тунелом, те да се спусти у слив потока Омесе, и даље у долину Грљанске реке, коју би прешла код утока Широке Падине, а ва тим тунелом испод Трешњевог поља прешла, би у слив Шљиварског и Љубничког потока и коначно тунелом испод Краљевице у долину Тимочку поред Зајечара.

Теренске тешкоће, на које би се на овом путу наишло, такве су природе, да се са техничког и економног гледишта ова траса, сама по себи, изван сваке даље дискусије искључује.

Полазећи даље од Зајечара, па била станица положена источно или јужно од вароши, има да се пређе Кривовирски Тимок, што би у првом случају имало да се изврши ниже Гвозденог моста, а у другом више Црног моста код пиваре. |

Чим се Тимок пређе, одмах траса почиње да се пење, па или свраћа у долину Вражогрначке реке, као што горе напоменусмо, или пак у долину Лапинског потока, прелази исти и пење се левом косином Липовачког потока и пресеца седло између Рујишта и Суваје, развија бе за тим у сливу Толовачког потока и иде косином брега Царина до Рготине, остављајући већи део села десно од реке.

Станица Рготека имала би се положити на висини где је сад нова школа.

На потезу од Зајечара до Рготине не избија нигде стена на површину, и земљиште изгледа свуда стално.

Од прилике 3 Кт. више Рготине налази се мала, али по својој конфигурацији, у основу и рељефу, опака 2 Ко. дуга Рготска клисура.

Ова клисура, пролокана у кречњаку, има, одвесне стене до знатне висине, које тек у већој висини прелазе у блаже стрмине, јако је вијугаста и местимице само до 4 т. широка.

Комисија није могла овом клисуром да прође, но је само њен доњи крај могла површно да размотри — газећи до 100 та. уз воду — од куд се опет морала безуспешно вратити.

Но са висине Рготинског камена, испод градске развалине, комисија, је посматрала ову провалију и дошла је до закључка да би, услед гбре наведених тешкоћа по свој прилици немогуће било трасу у умереној висини над реком спровести, јер то би условљавало један тунел од једног до другог краја клисуре; и за то је комисија мишљења да ће пробитачно бити од Рготине па до зачетка клисуре, т.ј. до места где друм прелази Белу реку, спровести трасу

Г

ЖЕЛЕЗНИЦА

ОКРАНА 105

десном косином Рготске реке са извесним успоном, како би се стеновити масив пресекао у извесној висини, и то тамо где вертикални зидови почињу да се разилазе и да граде котлину.

На овим косинама, биће могуће трасу већим делом отворено спровести у потпуно чврстом отеновитом терену, но при крају биће потребан

"тунел, за излаз из ове клисуре и високи вија-

дукт за прелаз на леву косину Беле реке, која, сачињава подножје брега Бреста.

Терен од Рготине па до клисуре изгледа адрав, без клизавих места, но испресецан је на, неким местима дубоким урвинама.

Доње партије састоје се из шкриљасте глине (Мегееј и меког пешчара.

Дубоке усеке треба на овом делу избсгавати, због велике стрмине косине и могућности пролокавања земљишта, које је алувијалног порекла. ј

Комисија је, сходно добивеном упуству, размотрила још једну могућност вођења трасе, и то долином Кривовирског Тимока, преко Звездана и Гамзиграда до утока Суве реке, па за тим уз ову реку и испод Кусака тунелом прелазећи у слив Беле реке код села Слатине.

И ако је вођење трасе обалама Кривовирског Тимока до Суве реке врло неповољно, због многих и честих његових окука, то је оно ипак за то могуће; но уз Суву реку на више није никако могуће трасу спровести са највећим допуштеним падом од З5', јер одмах на, првом километру од ушћа па уз реку, комисија, је констатовала помоћу једностраног анероидског посматрања, пад долине од ЗА Ио Природно је да пад у горњим партијама ове долине мора бити још много већи.

По овако добивеном негативном ресултату, у погледу на ову замишљену варијанту, комивија. је 18. јуна наставила свој пут посматрања, од излаза трасе из Рготске клисуре пак уз Белу реку.

Из горе наведених разлога мораће траса, на утоку Беле реке у Рготску клисуру, да пређе ову реку у знатној висини, те ће по косини Бреста моћи да се развија у повољном и всигурном терену до села Беле реке, а са доста благим успоном, јер анероидом је констатована, висинска, разлика између корита реке на утоку у клисуру и код сеоске механе — дакле на дужину од 5 Кт. — од 5% т. што би значило да би траса на овом потезу имала просечни успон од 10%/ кад би ишла самом долином реке; но пошто се од Рготине до излаза из клисуре постизава већ известан скок, то ће успон моћи бити много мањи од 107

ЈА