Српски технички лист

СТРАНА 106

И 8 НАУКЕ сиоп ВА КО

вроЈ Ги 8

Земљиште леве косине до Беле реке, којом траса иде, са свим је постојано. На трахитској основи наслаган је кречњак а одломци од оба стења покривају косину.

да станицу Белоречку мораће се изабрати место ниже. села на десној обали.

Ковина . Беле реке од села на више до ушћења потока Ветрене и на више уз овај поток припадају Формацији шкриљца, — глинастог и хлоридског и кречног — изгледају постојане, нарочито десна страна, јер су шумом прилично „обрасле; но и једна и друга страна, а нарочито лева, испресецане су многим валовитим и дубоким дољама, урвинама и дивљим потоцима.

Многе вештачке грађевине и високи насипи биће потребни на овом потезу за ове многе прелазе побочних потока и долина.

Пошто се буде тачним нивелисањем констатовала права висинска разлика између села Беле реке, односно места где ће имати да буде станица, и седла на вододелници између потока Ветрене и Глоговичке реке као најнижег места гребена Дели Јована, који дел: источни слив Тимока од западног, моћи ће се тек одредити, којим ће се успоном морати траса да пење уз реку, и да ли ће моћи да се положи у долини саме реке или ће морати да се високо на косину попне.

У једном и у другом случају трошкови око грађења, биће врло знатни.

Посматрањем са анероидом од ушћа потока Ветрене, у који би траса имала да сврне, па до на висину поменугог седла, констатована је висинска разлика од 138 метара.

Па пошто је хоризонтално одстојање пз-

међу тих тачака једва 3 Кт, то излази просечни

спон од 46' долином потока Ветрене. ос

Види се већ из овог приближног посматрања да се испод седла Дели Јована неће моћи продрети у источни слив Тимока без великог тунела.

Дужина тунела могла би се скратити Форсирањем успона од Беле реке па на више; но у том случају долази траса у неприступне џартије стрмених косина, где би требало градити многе мостове, високе насипе и дубоке усеке, те је немогуће већ сада оделити шта би, односно трошкова за прво постројење, јефтиније било: да ли дубљи и дужи тунел са блажим приступним рампама или ова друга додирнута могућа варијанта са, краћим тунелом; но за цело би одржавање ових постројења гутало у доцније време знатне суме.

Тунел испод седла имао би да се пробије у врло тврдом серпентину на дужину од прилике 2,50 Ка.

Излазећи из тунела у долину Глоговачке реке прелази траса на њену леву косину и обилазећи југоисточне огранке Дели Јована, цада према Сиколу, да се што пре дохвати слива Јасеничке реке код Поповице.

Источна косина Дели Јована тако је испресецана долинама, урвинама и потоцима и многим омањим огранцима, да је комисији немогуће, без тачних висинских података — који у ђенералштаоној карти апсолутно Фале — одредити положај трасе, од излаза из великог тунела па до Поповице. -

Уцртана, траса у ђенералштабној карти има се дакле сматрати, за овај потез, само као приближна; онако како је комисија од ока могла оценити њену могућност.

Терен према истоку јако пада, тако да изгледа немогуће спуштање низ Сиколску реку, и природом прописани пут води у долину Јасеничку. Од Глоговице па све до Трњана, терен, и ако много испресецан и изривен, сталан је и спада у род трахитичнеи серпентинске формације. Само испред Поповице наишла је комисија на један гребен где кречњак избија на површину.

Код Трњана избијају слојеви пешчаног кречњака на површину.

Од прелаза Јасеничке реке испод Рудишта, (пре села Поповице) па преко Трњана, које остаје десно, траса се придржава леве косине Јасеничке реке све до на спрам села Јасенице, где напушта долину Јасеничке реке и прелази у долину Староселишког потока, и држећи се леве косине тог потока, на спрам Стубичких пивница, пролази испод седла Сувог брда, тунелом или дубоким усеком, у долину Манастирског потока и спушта се за тим источном косином тог брда до Неготина.

Комисија је код Трњана напустила долину Јасеничку и путовала је друмом све до горе поменутог седла и спустила се низ Манастирски поток на пут поред Неготинскога, блата.

Силаз са седла низ Манастирски поток на доњи пут, извршен је врло брзо, тако да се посматрање са анероидом у овом случају може сматрати за доста поуздано.

На том кратком одстојању констатована, је дакле висинска разлика од 159 метара.

Пошто са висине седла, од раскршћа, путова, па до станице Неготинске, поред Праовоког друма, има траса једва 7 Кит. дужине, то