Српски технички лист

БРОЈ 7 И 8

би, у претпоставци да се траса од прелаза преко Јасенице узмогне попети на седло долином Староселишком — апстрахујући за сада од нерационалности оваковог подужег профила — имао цео горњи пад од 159 пл. да се савлада до улаза, у станицу Неготинску; а то би изискивало просечни пад трасе од 22107.

Но пошто источна косина Сувог брда, која према Неготинском блату пада, по вештачком нахођењу члана комисије г. Ф. Хофмана (пор. његов извештај у прилогу) пружа све знаке несталног многим воденим жицама прожманог земљишта, о чему се и комисија на путу ниже манастира Букова уверити могла, то је јасно, да се неће смети траса пењати у тај горњи сумњиви одсек терена; но ће морати остати много дубље, тако да се већ сада може поуздано казати да ће траса морати да прође испод поменутог седла тунелом.

Дужину овог тунела није могуће већ сада, тачно. одредити; но чини се да неће бити много краћи од ! Кт.

Већ сада се може тврдити, да ће траса долином Староселишког и Манастарског потока бити доста скупа ако се буде морао пробијати онако дуг тунел, као што га комисија замишља.

За то треба имати у виду и могућност вођења трасе долином Јасеничке реке све до Неготина. Ова траса није у карти уцртана, но мерењем на истој налази се да би она испала до

Неготине за 6 Кт. дужа.

Остаје још једна трећа могућност вођења, трасе, са обилажењем Неготина.

И ова траса ишла би све левом косином Јасеничке реке, до на спрам села Короглаша, пак остављајући Самариновац на десно, ишла би на Праово, онако исто као она у плану уцртана траса.

Ова директна траса за Праово, била би од прилике исте дужине као она кроз Манастирски поток за Неготин но била би на против много јефтинија.

Ако дакле спајање Неготина са железничком мрежом не би био императивни захтев, тад би комисија препоручила ову последњу трасу.

Неготинска станица имала би се положити на северном делу вароши лево од Праовеког друма. ;

Одавде па до Праова не наилази траса на никакве тешкоће.

Излазећи из станице Неготинске, траса се пење благим успоном на косину више села Са-

ТИМОЧКА ЖЕЛЕЗНИЦА

ОТРАНА 107

мариновца, које оставља десно, прелази Дупљанску реку, за тим Праовски друм, те иде у источном правцу а за тим удара управо на Дунаво, који прелази источно од села Праова.

Станица Праовска требала би да буде у правцу Дунавског прелаза, а огранак за Кусјак спуштао би се између Праова и Дунавске обале ка Кусјаку.

Обала је код Праова висока и постојана, и за прелаз са свим удесна.

На послетку, комисија је сматрала да не би својој задаћи потпуно одговорила дотле док не промотри и долину Тимочку од Вражогрнца, пак до Радујевца на Дунаву; где већ постоји железница са узаним колосеком од 0,5 т, за експлоатацију мајдана каменог угља на Вршкој Чуки. —

Сходно добивеном налогу дакле, комисија, је дана 91 јуна пропутовала на железници долину Тимочку између поменутих места.

Она се том приликом уверила да је земљиште на целом том потезу, стално а нарочито у самој клисури, где је још и шумом добро обрасло.

Лева косина Тимочке долине, којом би се траса железнице са нормалним колосеком имала евентуално да спроведе, већим делом је стеновита, има кречњака и разнога шкриљца као и меког пешчара и конгломерата на пр. код Кт. 19—13, а има опет подужих партија, које се састоје из агломериране чврсте прљути, (Веговећи ; но види се, да су усеци железнице и у овим партијама стални.

Добро одржана шума на овој косини без сумње много доприноси њеној стабилности, и на ову околност ваљало би обратити велику

„пажњу, ако би се, из ма којих разлога траса,

спровела долином Тимока.

Нема нигде опесности од подривања Тимока, тамо где је косина стеновита.

Што се тиче постројења железнице са нормалним колосеком, то ова не би наишла на, превелике тешкоће; но та околност што Тимок, нарочито у кливури, има многобројне и оштре окуке, као и обавеза, да се траса мора спровести само левом обалом — пошто Тимок од Вражогрнца пак до свог ушћа код Радујевца, сачињава границу између Србије и Бугарске проузроковала би ипак знатне трошкове око грађења; јер би имали да се построје многи тунели и дубоки усеци и засеци и скупоцена обална, обезбеђења, тако да би од садање пруге са уским колосеком слабо шта и преостало, пошто ова има, нарочито у клисури, многобројне кривине са радијусом од 6 т. док се

14“