Српски технички лист

ОТРАНА 108 и НоХ у КЕ за пругу оса нормалним колосеком допушта, најмањи радијус од 180 метара.

Већ из овог једног упоређења лако је оценити колики би били трошкови постројења пруге са нормалним колосеком. е

Но нема сумње, да би већ постојећа железница са узаним колосеком много допринела смањивању трошкова око грађења нормалне

пруге.

По свему што је до сад горвизложено и претпостављајући да је апсолутна потреба, да се од Зајечара траса мора спровести долином Беле реке комисија има част предложити Дирекцији: да изволи у начелу усвојити ону у приложеној ђенералштабној карти (8 листова) пуном црвеном линијом обележену трасу.

Но при свем том комисија, овде при за-.

кључку, неможе прећутати, да јој, по добиве-

ним утисцима на лицу места, вођење трасе уз.

Белу реку изгледа неприродно, Форсирано и прекомерно скупо; као што је на против пут од Зајечара низ Тимок природом прописан и најјефтинији.

Према томе комисија мисли да неће погрешити, ако ефективни трошак коштања по километру, за целу пругу од Ниша до Праова одреди између 200 000 до 250 000 динара.

Јер на целој тој прузи сразмерно лакше партије су само оне“ од Књажевца до Вратарнице, од Вратарнице до Зајечара и од Неготина до Праова, дакле свега на дужину од прилике КА Куп. док остатак од 149,700 Кта., представља

много већих тешкоћа, но што их је игде на.

главној прузи било; а осим тога баш најтеже партије леже у са свим неприступним пределима, где нема никаквих комуникационих средстава, као на пр. Сврљишка и Палилулска клисура, или пак на неприступним, кршним и проривеним косинама, као на пр. онај део између Рготине па све до Трњана и Јасенице; док је међутим главна пруга од Београда па све до Ристовца, као и она од Ниша па до Пирота, положена скоро свуда дуж постојећих добрих друмова.

Лако је увидети да већ та једна неповољна околност мора знатно упливисати на трошкове грађења.

Кад се даље узме у обзир да на целој пруви има до 90 Кт. клисуре, и да већи део пруге носи на себи карактер брдске железнице, то комисија сматра да ће својом горњом претпоставком, односно километричног коштања железнице, остати потпуно у границама умерено-

ИЕ БР лаке Е БРОЈ 7 И 8

сти, непретерајући ни на једну ни на другу страну. Дужина пуном црвеном линијом уцртане

трасе, у ђенералштабној карти, износи од при-

лике 186,700 километара, и према томе би, по горњем размеру, укупна ефективна сума коштања, ове пруге била 37340 000 до 46675 000 дин

Комисија ова, истина, није позвата да чини проматрања, о рентабилитету ове пруге; но ипак сматра за своју дужност овде при закључку напоменути, да, с обзиром на високе вододелнице које имају да се пређу, на велике трошкове одржавања и експлоатације које ће ова пруга изискивати, и на сиромашне пределе које пруга већим делом просеца сматра ову пругу као павивну за дуги, низ година, ако би рентабилитет зависио само од унутрашњега (вемаљског) локалног саобраћаја.

Како ће ве будући међународни саобраћај у корист ове пруге образовати, комисија није у стању нити је позвата да,овде оцењује.

Гевологијски извештај гласи:

ИЗВЕШТАЈ

о геологијским приликама терена кроз који је повучена траса Тимочке железнице

1. Од Ниша до Бреничког потока.

Чврста добра иловача од која се гради цигља (ВјосК]јећт) и дилувијално шљунчано земљиште. 9. Дуж Бреничког потока до седла на коме је „инђелићев споменик“,

Терцијерни слојеви шљунка и тегла на изменце са слојевима песка. Слојеви не спроводе много воде

8. Седло до прелава у Каменичку реку, више села Доњег Матијевца.

Терцијерни слојеви шљунка леже на слојевима глине, који падају под углом од прилике 10% ка југу. Слојеви не проводе воду, али би при Фундирању објеката ипак ваљало да се пази.

4. Доњи Матијевац; Кнез-село, Врело.

Непрестано слојеви терц. стења наслагани на кречњаку из креде.

Онде где терцијерни слојеви непосредно леже на слојевима кречњака ту су ови слојеви стабилна и добра подлога железничкој траси; глина и мергел, а тако и пешчани слојеви терцмјерног

мама љазине

перје радар аетиуанж

прва ==