Српски технички лист

БРОЈ 7 И 8 ТИМОЧКА

КЕЛЕЗНИЦА

ОТРАНА 109

планинског ланца, само се онде темпорерно или и непрестанце крећу, где почивају "на слојевима који воду не пропуштају, те на тај начин постају слојеви који воду спроводе. Из овога следи: да треба свакако гледати, да се пројектована. траса у делу њезином Матијевац, — Врело — Грамада, положи колико је год могуће ближе ивици или самом ивицом косе кречног планинског ланца. ; 5. Врело — Грамада.

Ако се траса може да положи на коси кречњачког ланца, онда ће она имати потпуно поуздан терен, ниже лежећа терцијерна Формација, богата је изворима и нестабилна.

6. Грамада —- Дервен.

Овде постојећи друм даје у исто време и правац трасе; горњи део долине Преконошке реке са свим је непоуздан, на против пак десна је коса добра.

%г Дервен — Нишевац.

Обе падине Тимока леже у са овим стабилном, поузданом терену.

8. Сврљишка клисура,

Показује стрме одсеке при обалама, слојвви кречњака падају понајвише ка југу а ти слојеви и банци кречњака моћни су по 0, до 5,00 метара. Усеци се и полутунели могу без икакве оласности градити, али само не на оној падини на којој су горњи крајеви слојева (Зоћсћбеп Корјеј, т.ј. усеци се морају увек полагати у овим крајевима. дасецање подножја тих олојева мора да се избегава, Даље има да се примети да се нагомилавање камена дешава на оним косама које се засеку конкордантно са падом слојева.

Где се у дефилеу долина Тимока местимице шири, онде је чврсто, стабилно земљиште од наноса или шљунка, тако је све до Подвиса где Тимочку долину са севера на југ пресеца једна жица угља и платински ланац од прилике | т. широк који многу воду спроводи и где река пресеца слојеве, који се ка југу пењу. Овде је земљиште стрмо, изворима богато, а коса се налази у непрестаном покрету с тога треба трасу положити левом обалом, која је у повољним теренским приликама.

9. Подвис—Џервин.

Од Подвиса су теренски односи на левој обали и коси Тимока повољни за полагање железничке трасе, а десна је страна на против,

због клизавости а још више због тога што је испресецан многобројним попречним долинама дивљих горских потока веома неудесна.

10. Подножје Џервина,

Ово је подножје састављено из нагомиланог глинастог песка који није у слојеве наслаган, с тога се може лако засецати, али је незгодан за грађење тунела.

ЏМ. Раван северо - западно од Књажевца односно Тимока.

Ова је долина |Тћајеђепе) у чврстоме, стабилном земљишту и врло је повољна за железничку отаницу.

12. Лева коса Тимочке долине од ушћа Каличинке реке до Боровца-Дубраве и даље до Зајечара.

Цела ова коса односно лева обала Тимока врло је стрма, често одвесна, често је река подлокава, а сложена је из необично јако развијених терцијерних и дилувијалних наноса, шљунка, песка и глиноватих слојева песка; читав систем ових наноса достиже висину — моћност од близу 900 га. а сталожио се у старијим шланинским заклонима кречне Формације, примајући сву воду Ласовачке планине и одводећи је. Тимоку.

Терен који лежи између долина Трновачке и Дреновачке реке, клизав је, а због тога, што узрок овоме клизању (јак придолазак воде са масива Ласовачке планине) далеко у планини лежи, не може никако да се спречи каквим одбранбеним средствима или грађевинама.

Тек у Бобровцу-Дубрави наступају чврсти слојеви кречњака с једне стране на левом 06ронку Тимочке долине, с друге стране ниже села, Извора код Љутог дола с десна, зближујући се и затварајући са севера Старо Књажевачки басен (Вескеп) слатке воде, а данас образује Вратарничку клисуру.

Даље ваља да се примети, да као год што је масив Ласовачке планине образован из кречњака и што прилично далеко од Тимочке додине прима атмосферске талоге, те их поступно из ниже лежећих планинских слојева кроз глинасто-пешчане слојеве спроводи Тимочкој долини, — тако је и планина, која лежи источно од Тимочке долине а у близини њезиној, образује српско-бугарску граничну планину до виса Св. Николе, састављена понајвише из кристалиничног и глиновитога шкриљца и из мабивне стене, која је слабо склона да усише талоге, који бујно падају, а из тога што се овај планински ланац креће у много већим висинама но Ласовачка' планина, и што је овим тога и много ближи Тимочкој долини, следи да су