Српски технички лист

ОТРАНА 110 18 НАУКЕ попречне долине које са те стране Тимоку воде, краће а при том стрменитије, па с тога и снажније подривају земљиште, или краће речено: потоци који са истока ка Тимоку теку, носе несразмерно више каменог материјала него они са западне стране, а последица је тога да делте одновно купе наноса, (Бећи Кегеј) с десне стране Тимока непрестано расту и ток реке тако регулишу, да се она креће у леви обронак. терцијерне Формације који слабије противстаје. С тога би било опасно и о непрестаним осигуравањем обале и грађењем обранбених грађевина, скопчано, ако би се траса хтела левом обалом повући, на против терен са западне стране данашњега тока Тимока по све је повољан, и у толико пре што, онде где се и граница Тимоку приближава т.ј. код Извора (Љутог дола), почиње и долина да се затвара и појављују се на обема обалама кречне стене, те би и прелазак преко реке лак био; одатле би се траса лако провела, по чврстом, стабилном стеновитом земљишту све до Грљана и даље до Зајечара.

18. Станица Зајечар. За грађење Зајечарске станице, неоспорно је најзгодније место односно земљишта, данашње вашариште.

14. Варијанта Врбица— Заграђе —Трлиште—Лубничка река.

Пошто се ова траса због орографеких прилика терена, не може да изведе, то је искључено и разматрање овога предела и у погледу стабилности терена.

15. Кривовирски Тимок— Сува река— Слатина.

То исто важи и за ову варијанту.

16. Зајечар—Лапин— Суваја —Рготина.

Ова се траса креће до Лапин-дола у доброме — од чести млађем трахиту, од чести стабилном, дилувијалном — терену; у Лапин-долу се појављују терцијерни тегел и слојеви шљунка и песка, а леже или на слојевима трахита или на слојевима кречњака из креде, те како траса има да иде вишим нивоом, не би се имало бојати клизина, с тога се може узети да је овај терен стабилан и за трасу повољан.

17. Рготина — Клисура.

Доњи део долине Рготинске реке састављен је из пешчара и слојева мергле који припадају формацији Јуре, те се због тога мора обележити као терен богат изворима, и као такав незгодан је за засецање и треба га избегавати; трасу би због тога требало провести даље у широку долину.

"И РРА ВО НЕ БроЈ 7 и 8

Даље у долини излазе на видик чврсти, веома моћни слојеви кречњака, који леже на пешчару, у којима је река прокопала своје дубоко — често само по 3,00 до 1,00 т. широко корито, тако да су обале образоване од одвесних кречњачких дуварова. Овај је кречњак компактан и потпуно здрав, тако да се пробијање тунела или засецање може без икакве опасности извршити, до западног уласка у ову клисуру, која је тако узана, да вода, која често веома нагло са Стола и Црног-Врха дотиче, не може да се од силне навале кроз клисуру пробије, него се у котлу долине успори заједно са притицањем Слатинске, Кривељске и Беле реке до висине од 6,00 та. па тек тада полагано отиче не наносећи никакве штете доњем делу долине код Рготине. Леви одсек ушћа клисуре састоји се из равдробљене стене (Сезје т-Зећи , која на чврстом вречњаку наслагана даје сигурну подлогу траси.

18. Бела река — Седло Ветрен — Бучје.

Теренске прилике у дефилеу ниже села Беле реке нису неповољне на крају и више села је лева коса долине нестабилна, с тога је треба безусловно избегавати, а трасу провести десном носом у долину, где је ова у целој својој ширини са свим повољна односно терена све до побочне долинице Павловог потока. Косе Павловог потока као год и Ветерне и Бучјег потока састоје се из слојева глиновитог и кречног шкриљца а стабилни су, дислокација нема, тако да је повољно и за грађење тунела кога би источни улазак лежао у серпентину.

19. Бучје — Сиволе — Јасеница — Трњане,

Цео овај предео састоји се из масивне стене (Маззепсевјећле) само поједине кречне. партије леже као купе на серпентину и дијалаг стени. Цео је предео стабилан, тек у Јасеници код 'Трњана превлађује пешчани и глиновит кречњак у слојевима и тако иде све до Трњанске механе (генералштабна карта) изузев моста где спорадично трахит пробија.

20. Штубичке пивнице — Буков манастир — Неготин,

Терен је од Штубичких пивница до седла „Буков манастир“ стабилан, и ако би се евентуално овде тунел пробијао, то би имали посла са чврстим (у слојеве) сложеним кречњаком, на против код самог Буковог манастира а за тим и сав терен северно од манастира, који је шумом и већим делом виноградима покривен тако звано Суво брдо — може се узети као зем-

И И. РЦ