Српски технички лист
ФТРАНА 100 из НлУуЕЕ
И ПРАКСЕ
Број 7 и 8
Из НАУКЕ И ПРАКСЕ
ЖЕЛЕЗНИЧКА МРЕЖА У БУГАРСКОЈ
ПРЕВЕО СА ВУГАРСКОТА, Миша Николић инжењер
(СВРШЕТАК)
Побројане пруге, проведене и саграђене онако како је овде изложено, претпоставља се да ће приближно коштати заједно са возним материјалом, оволико: -
ДИНАРА 1. Пруга Роман—Плевна—Поликрајиште—Шумла [333 Кт.) · · · 25000 000 9. Поликрајиште—Рушчук (105 кт. 9500 000 3. Поликрајиште — Трново — Нова Загора (115 Ки) · · ·.' •· · 16000000 . Огранци ка Ловечу, Севлијево —ТГ аброву и Сливену (130 Кта.) 6 000 000 5. Нова Загора — Стара ЗагораЧирпан — Пловдив — ОРИ (170 Ка.) · · +. · · 12 000000 6. Порвик— Македонска 4 (80 Ко) · + · · · . 9000 000 Т: Моабит рана Видин 130 ла) 8.000 000 8. Огранак до Ески-Џумаје и ОсманПазара (30 Кт.) · · · · · 1500000 9. Пловдив— Карлово—Калофер (70 Кгај. + 0304 + 6 + + · 2500000 10. Пруга која се одваја између станица Чаталара и Шумле до централне пруге и везује са једном тачком Јамболи–—-Бургаске зРНР (око- Обе Ка.) И +л 6 рана 6000 000 11. За возни материјал на пругама од ! до 10 приближно · 8 000 000
Свега за целу мрежу: динара, 105 000 000
Поступно грађење ове мреже требало би предузети према важности појединих пруга а сразмерно зајму који је држава за тај циљ закључила и изворима који ће се имати на то одредити временом.
Према изложеном излишно је да ради поткрепљења потребе за овај законски пројект, скрећем вашу пажњу господо представници на безизлазни положај, на који је осуђена наша, производња и наша трговина, ако будемо продужили трајати и од сада под тешкоћама и огравичењима која нам долаве од несавршености наших досадањих саобраћајних средстава.
Све око нас напредује и усавршује се, како би могло успешно издржати конкуренцију на међународном тргу, олакшати размену својих продуката и увеличати народно богаство, и само
55
наша отаџбина до сада беше осуђена на савршен нерад. Време је већ, да се са тим застојем прекине и с погледом на то, ја вас молим, да примите и вотирате овај законски пројект, који ће, нема сумње, највише допринети, да се наша производња подигне и да се земља доведе до савремених и здравих погодаба за правилан и економан живот њен. Министар јавних грађевина, путева и саобраћаја К. Величков.
Усвојени закон гласи: ЗАКОН
за пројектовање и грађење железничке мреже у Бугарској.
Чл. 1. Железничка мрежа која се има у Бугарској саградити, састоји се из пруга првога реда нормалних, и пруга другога РРаа са уским колосеком.
Чл. 2. Нормалне пруге другога реда, градиће се са нормалним размаком (1,455 т) шина, упрошћене конструкције и по овим принципима:
а.) Падови пруга не могу бити на најтежим местима јачи од 25" И
ђ.) Кривине на најнезгоднијим местима, не могу имати радијус мањи од 240 пл.
Чл. 3. Пруге другога реда, градиће се са простим узаним колосеком од (0,750 до (0,800. та. размака и по овим принципима :
Кра о ко . а) Највећи допуштени нагиби су 3556 ђб.) Најмањи допуштени радијус за кривине на најтежим местима одређује се до 501т.:)
Чл. %#. Као пруге првога реда сматрају се:
1. Централна пруга, која, почиње од станице Романа и преко Плевне ц сбла Пордима, Градилшта, Павликенија, Поликрајишта, Козаревица, Стражтшице, 'Турбелера, Сејида, Ајазлара, Алванова и Чаталара, завршује у Шумли.
П. Пруга која се одваја од централне пруге у станици Поликрајишту и везује у Рушмчуку са постојећом пругом Рушчук— Варна.
Ш. Пруга која почиње од исте те станице Политрајишта, прелази преко Балкана и везује се са јужним Бугарским железницама;
ТУ. Пруга од Пове Загоре преко Старе За-
горе, Чирпана до Пловдива или Сарамбеја;
5) У пројекту речено је 6 било да линије другога реда с простим узаним колосеком буду од бтво та. размака, допуштен највећи успон био је од 250) па је у Собранију повишен на 859).