Српски технички лист

во тп 8

У. Пруга која води од Перника до Турске границе и везује се са железницама Европске Турске.

Чл. 5. За пруге другога реда се одређује:

Т. Крак од једне тачке централне пруге до Ловеча, и тако исто један крак преко Севлијева. на Габрово;

П. Крак од једне тачке на железничкој прузи Јамбољи— Бургас;

Ш. Пруга која почиње од станице Мездре у Искарској долини и води преко Враце за Видин;

ТУ. Крак од једне станице централне пруге до Ески-Џумаје и Осман-Пазара;

У. Крак од Пловдива до Карлова. Пруга Калофер—азанлик или Казанлик— Стара Загора. проучавају се.“) И најпосле

МТ. Пруга која се одваја између станљца Чаталара и Шумле на централној прузи и везује са једном тачком на прузи Јамболи— Бургас.

(Ако се проучавањем и пројектовањем пруга другога реда, покаже, да се трошкови за грађење неке од тих пруга узанога колосека разликују од трошкова за грађење исте пруге с нормалним колосеком, за мање од 30'/,, онда таква, пруга може да се сагради са нормалним колосеком место са узаним, ако се допусти и смањивање кривина при завојима и тежим местима, на. 900 т. радијуса.)

Чл. 6. За поступно грађење пруга побројаних у члановима 1. и 5. одобрава се Влади кредит од 105 000000 дин.

Чл. 7. Влади се ставља у дужност, да желевничке пруге побројане у члановима 4. и 5. сагради поступно и то на основи уступања ђутуре (а вогћан), при чему се разуме грађење сваке поједине од пруга споменутих у тим члановима, са свима принадлежностима, но без возна материјала. |

Чл. 8. Издавање ђутуре (а [огјањ) вршиће се, према закону за јавне лицитације, а на основи дотичних техничких погодаба, планова,

профила и типова.

Чл. 9. Појас земље који ће се заузети за грађење пруга, биће за пругу са једним колосеком. Приватна добра која улазе у тај појас одузимаће и плаћати држава. Окружна и општин-

ска добра уступиће се бесплатно.“

з) Место „до Карлова“ било је у пројекту „покрај Карлова до Калофера“.

%) У нацрту била је предвиђена разлика до 100) место 900 за трошкове при евентуалној реконструкцији какве пруге узанога колосека на широк колосек.

%) У нацрту било је предвиђено да се приватно земљиште

откупи о трошку округа кроз које пруга пролази, а општинско и државно имање да се уступа бесплатно.

ЖЕЛЕЗНИЧКА МРЕЖА У БУГАРСКОЈ — ТИМОЧКА ЖЕЛЕЗНИЦА

ОТРАНА 101

Чл. 10. Надзор над проучавањем и грађењем пруга вршиће Министар јавних грађевина. путова и саобраћаја, средством установљенога, одељења, за грађење, које стоји под његовом управом. |

Чл. 11. Лични састав за изучавање и надзор над грађењем као и плате особља, одређиваће Министарски Савет а исплаћиваће се из суме одређене за грађење железничке мреже."

Чл. 12. Потврду лицитације за сваку железничку мрежу, даваће Народно Собраније. _Ниу ком случају неће се примати понуде по закључењу лицитације и надметања Сличне понуде или спуштање цена, неће се узети у обзир."

ТИМОЧКА ЖЕЛЕЗНИЦА

Пре шест година истакнуто је питање о грађењу тако зване Тимочке железнице, која има да споји доње Дунаво са мрежом наших железница у Нишу и даље са Солуном, а у даљој будућности са Јадранским морем.

Важност те везе, како са трговачкога тако и са војеног гледишта, учинила је, те се одмах приступило проучавању и снимању терена.

Доцније политичке и финансијске прилике учиниле су те је рад на том проучавању застао, докле на прошлогодишњој Народној Скупштини, није понова покренуто питање о грађењу те железнице, па о томе донет и нарочит закон. |

По допуштењу Господина Министра Грађевине, ми доносимо извештај комисије од

која је имала да рекогносцира терен за ту пругу између Ниша и Радујевца, односно Праова, као и извештај о геологијским приликама терена, кроз који је повучена траса, Тимочке железнице.

Извештај гласи:

ДИРЕКЦИЈИ.

Према наредби Дирекције од 5. јуна о. г. Бр. 6 923, комисија одређена, за рекогносцирање

5) У нацрту није било казано, да ће плате одређивати Министарски Савет, него просто, да ће се одређивати од суме асињирапе за грађење железничке мреже. у

6) Члан 19. гласио је: „Прелазно наређење. У случају, да Народно Собраније није на окупу, овлашћује се Министарски Савет да утврди погодбу за грађење већ проучене пруге РоманПлевна – Поликрајиште—Шумла са предузећем које буде поднело предлог пајкориснији по државну блатајницу.“

Други је став остао по нацрту, само што у њему није било ушли спуштање цена“.

1) Види „Орп. Техн. Лист“ свеска 8 и 4, : 1