Српски технички лист
ЕУ
ОТРАНА 102 из науке пи прРАКОЋ
терена за вођење железничких траса од Ниша до Радујевца, односно до Праова састала се је у Нишу на дан 11. јуна у јутру. У комисију ушла су ова лица:
Г.Г. Е. Надлер и М. Милашиновић, инспектори железничке Дирекције, Ф. Бартош и Ј. Јовановић, секцијони инжењери и Ф. Хофман, рударски инжењер министарства народне привреде.
Пуковник г. Ј. Велимировић, који је актом министарства војног Ф. М 3788 од 9. јуна одређен био да у овој комисији учествује, као председник, придружио се истој 12. јуна по подне код села Сврљишке Топле.
Комисија се при свом раду руководила упуствима добивеним од стране Дирекције, уз припомоћ ђенералштабне карте.
Комисија је отпочела свој рад !!. јуна пре
подне код Кил. 240,800 пруге Београд—Ниш, т.ј. |
на оном месту, где би, по нахођењу комисије, имала да одваја Тимочка пруга од главне пруге.
Спојна станица, за обе пруге, имала би се сместити између Кп. 240,800 до Кт. 241,150,. на спрам зграде Црвеног Крста, а од прилике на оном простору, где је за време грађења постојала режи станица главног предузећа.
Код Кт. 240,800 одваја, као што је горе већ речено, нова пруга од главне у луку са омањим ридијусом између 300 до 600 метара, а то зато да се не би додирнуо ток Комренског потока и да се не би сувише заилазило, и прелази градско поље, како би се што пре дохватила подножја Виника.
Одавде почиње траса да се пење косином Виника, пролазећи иза манастира Св. Пантелије, па испод Каменичких шанчева у долину Брезничкога потока, који прелази и просеца седло иза Синђелићева споменика усеком.
За тим прелази траса долину Каменичког потока и повлачи се косином испод села Горњег Матејевца и Кнез-села, па се пење на, висину седла, а северо-источно од овог села лежећег, које сачињава вододелницу између Јасеновачке и Матејевачке реке. Е
Јасеновачку реку прелази траса помоћу вијадукта и обилазећи брег са повољним кривинама, прелази на десну косину Малчанске реке. =
За тим долази прелаз преко Врелске реке, која ће опет захтевати повећу вештачку грађевину. Даље пење се траса до седла код Грамаде, које пробија са тунелом од прилике 1,00 Ка. дугим. |
Земљиште, које ова траса просеца, већим делом је, у геологијском погледу, повољно ; само
ово Ти 8
на два места наилази се на клизав терен и то један пут испод Каменичких шанчева а други лут код прелаза преко Јасеновачке реке.
Стеновитим земљиштем ићи ће трава на дужину од прилике 2 Кт. -
На овом описаном путу пролазила би траса на 5 Кт. дужине, кроз најбоље винограде, и услед тога би откуп земљишта био доста, скуп.
Што се тиче постављеног услова: да максимални успон не буде већи од 207, то комисија није у стању да могућност испуњења тог захтева апсолутно ујемчи; но, ценећи од ока, мисли да ће то на већу дужину трасе могуће бити; јер висина седла Грамадског, поред друма, обележена је у ђенералштабној карти са котом 212 ш, док је кота -на месту одвајања, код Кт. 240,800, 197 та. лад морем, а дужина трасе на том потезу била би од прилике 21 Кта.; те према тим подацима излази просечни успон до седла Грамадског од 155
Остаје дакле могућност, да се максимални успон од 90"/, само на извесним деловима трасе употреби, а да ли ће се негдеи прекорачити морати, то ће зависити од грађевинских тешкоћа на које се буде наилазило.
Горе је речено, да ће седло Грамадско морати да се пробије тунелом, дочим по претходном рачуну изгледа да би се поменуто седло могло и без тунела прећи.
Но овај последњи случај, и ако је могућан, искључен је услед великих теренских тешкоћа и препона, на које би се наишло водећи трасу по вишим деловима брдских косина.
Сем ове описане трасе могућа је јоши друга једна варијанта, па да се продре из басена Нишавског у басен Тимочки. е
Ова варијанта одваја на истом месту од главне пруге као и горња траса, пролази иза, манастира Св. Пантелије, изнад села Д. Врежине а испод Г. Врежине, те, остајући увек поред постојећег друма, пење се дуж десне косине Малчанске реке на Грамадско седло.
Ова варијанта налази се свуда у повољном земљишту а нарочито провеца стеновито земљиште само на дужину од 400 т.; а кроз винограде пролази само на 1,500 Кта.
Вештачке грађевине на овој варијанти, биле би много мање него ли на првој, али с друге стране опет имала би ова варијанта за 2 Кт. већу дужину а максимални успон од 20" ПО свој прилици, морао би се на много већу дужину употребити, ако не и прекорачити; јер до села Г. Врежине не сме траса да се пење знатно, због теренских околности, остаје дакле