Српски технички лист
~
ЕУ
БРОЈ 9 и 10
· ЈАМЕ а 1 80 + а“ С<- 77 5 + - Мт,
(==
или:
9 у 8 ПИНК и. И Мп. , ; 3 1 7
У опште може се јачина гвожђа и челика, разложити на:
1.) Нормалну — природну — јачину чистога, гвожђа без страних примесака = |.
2. Јачину која долази услед мешавине угљеника, силицијума и мангана; количине ових примесака, до извесних граница, повишавају јачину гвозденог материјала и ова би се јачина могла сматрати као положна — позитивна — = + Е. На сваки начин од велике би важности било знати, у каквим се облицима налази угљеник у гвожђу, да ли као угљеник каљења (ПНагилов-
Коћје) или као карбидни угљеник.') Но како се | У
ово за сада не да одредити ни хемиским путем, то је и немогуће ово увести у рачун.
3.) Сумпор и Фосфор дејствују на сваки начин негативно на јачину гвожђа и ову промену јачине услед њиховог дејства означимо са — Р.
4.) Јачина се гвожђа повећава или смањава услед обраде, тако ковањем и каљењем повећава, се, док се жарењем смањава за извесну величину. Нека је мењање јачине услед обраде = А, па је према томе А = — ћ + а, где је = "ћ = мењање јачине услед каљења или жарења, а
1) Угљеник се јавља у четири разна вида у гвожђу у опште, као: графит, темперни угљеник (Тешрегкоћје), угљеник каљења и
карбидски угљеник. И за силицијум се мисли, да се јавља у гвожђу у четири вида.
ЕМПИРИЧКИ ОБРАСЦИ ЗА ИЗРАЧУНАВАЊЕ ЈАЧИНЕ (чврстине) ГВОЖЂА
СТРАНА 159
а — повишавање јачине, које долази услед обраде (ваљања, ковања и т. пј.
Узимајући све ово у обзир, могли би саставити један емпирички образац за израчунавање јачине гвожђа и челика при кидању, који би
имао овај облик: . 8, = РГ + др = А.
Вредност — Р - А може бити равна, већа, 5 == се ова вредност разликује од нуле, у толико би још ваљало поправити Јиптнеров образац, те да се смање разлике између прорачунате и механичким путем утврђене јачине гвожђа при кидању.
Будући радови у овоме правцу ваља да нам нађу вредности за — Р -- А, за које је радове потребно много труда за скупљање података, и извршење опита.
или мања од нуле, тј: — Р - А ==0; у колико
Завршавајући ове ретке, нека је слободно, поновити још једном крајњи позитивни ресултат у овом правцу, т.ј. да се још једном помену обрасци барона Јиптнера, по којима се, у недостатку машине за пробање јачине, са приличном тачношћу може израчунати јачина гвожђа при кидању:
2
22 Ми ВО ~
Ма - 5 Мт,
за необрађени гвоздени материјал и: 2 2 | ~ Ју У ТА 8,= 30 + “а С+ 5 Бе Мп,
за обрађени гвоздени материјал.
Ес БА нв О Е—————
ГЛлАСМИЦИ
па дува
Друмска железница Дубравица—Пожаревац— Осипаоница — Свилајнац. — У 3. и 4. свесци пашега листа, донели смо закон о повластици датој г. Макси (0. Антонијевићу, за грађење и експлоатисање друмске железнице од Дубравице, Осипаонице и Свилајнца ка Пожаревцу. Проучавање и израда потребних пројеката, за ту железницу, поверио је концесионар г. Јефти СтеФановићу, професору Вел. Школе.
Ресултат своје генералне студије, објавио је г. СтеФановић у брошури, која нови наслов „Извештај о железницама уског колосека обухваћеним концесијом м законом од 2. фебруара 1896. године која је дата Максиму (С. Антонијевићу, јувелиру из Београда.“
Циљ тога извештаја је, као што се из завршне речи види, да за остварење предузећа која је концесијом обухваћено, заинтересује озбиљне и поуздане људе, како би цео посао био мудро предузет и солидно извршен. Да би тај циљ постигао, г. Стефановић је у томе извештају, доста опширно изложио опис предела кроз које ће железница пролазити; за тим је изложио привредну моћ тога предела; па онда рачуна вероватну величин/ј саобраћаја, и трошкове око грађења и експлоатисања железничке мреже. У закључку износи рентабилитет пројектованих железница.