Српски технички лист

БРОЈ 8.

У Београду 16. Јула 1906. год.

Тод. ХУП.

СРПСНИ

_ТЕХНИЧНИЛИСб!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Наше нове железнице.

Давно очекивано грађење наших железница отпочето је радовима на прузи Параћин-Зајечар. Остављајући да другом прил'ком проговорим о грађењу наших железница у ошште, саопштићу за сад читаоцима овога листа о стању радова на прузи ПараћинЗајечар. Пошто још није дефинитивно утврђен правац трасе на свој дужини од |араћина, до Зајечара то се рад могао отпочети само на делу пруге од Зајечара до Вражогрнца у правцу к Радујевцу, и од Зајечара до Боговине у правцу к Параћину. Обе те деонице заједно дугачаке су свега 4, км Пруга на томе делу иде долином Кривовирскога, Тимока, кога пресеца два пута, на км. 94183 к Парађину и 0340 к Вражогрнцу рачунајући од Зајечара. На тим местима предвиђени су мостови од ХО и обе У. отвора са гвозденом конструкцијом. Код постаје Звездан река се својом десном обалом, на којој је и траса, прибија уз стрми брег са клизавим земљиштем, и да би се избегло засецање тога несигурног терена, просецањем окуке одведена је река даље у лево, те се међу новим коритом и брегом добило довољно места за железнички пут. Десна конкавна обала новога корита осигурава се каменом наслагом и калдрмом. Дужина прокопа је 700 метара.

Овим мостова преко Тимока и просецања окуке код Звездана знатнији су радови на тој деоници два тунела, 04 990 и 310 м. дужине, мост на Алапину од 15 м. отвора и мостови преко Брестовачке, Сумраковачке и Боговинске реке по 30 и 20 м. отвора.

(Са стране Радујевца пројектована је станица Вражогрнац, где се за сада нова пруга везује са постојећом белгиском пругом Радујевац—Вршка Чука. Тај део пруге међу Зајечаром и Вражогрнцем у дужини То ЕМ, јесте саставни део будуће тимочке пруге Ниш-Књажевац-Зајечар-Радујевац, која,

је пројектована с нормалним колосеком, те се због тога и доњи строј од Зајечара до Вражогрлаца гради за нормални колосек. Горњи строј биће привремено ускога колосека. У правцу ка Параћину, осим Зајечара, пројехтоване су станице Метовница и Боговина и постаје Звездан, Шарбановац п Сумраковац. Од Зајечара ка Параћину пруга је грађена за колосек од 1., м. ширине.

Сва деоница од Вражогрнца до Боговине уступљена је у израду предузимачу г. Ђури Николићу, Радови су отпочети још у јулу 1905 г., а до почетка јуна о, г. били су извршени: стубови моста на Алапину; приближно !, од !10 малих мостова међу Зајечаром и Боговином; у пола су готови радови око просецања и осигурања новога речног корита код Звездана, у пола су пробијена оба тунела и отпочет је рад на мосту преко Тимока на км 9+183. Земљани и камени радови на насипима и усецима извршени су за 3, а на станицама Зајечар и Метовница изведене су до сокла све станичне грађевине као: станична зграда, магацин са рампом, шупа за угаљ, водостаница и по две стражаре. На постаји Шарбановац готове су обе стражаре, а у Звездану темељи стражаре.

Може се казати, да је утисак који производе како извршени објекти тако и рад на њима врло задовољавајући. Како технички надзор тако и предузимач заслужују наше опште признање за труд, ревност и савесност, коју су до саду раду показали. Сав технички надзор састављен је из млађих људи и већином из оних, који су код насу Србији учили. Ревношћу и интересовањем за успех рада, који им је поверен, постигли су они у раду резултате на којима им се“ може честитати.

Могло би се приметити само дасуме стимице без велике потребе употребљавани минималпи радијуси од 100 м.

Кад се зна, да су јаке кривине сметња