Српски технички лист

— 18 —

саобрађају, то их треба по могућству избегавати и употребљавати их само на оним местима, где је корист њихова очевидна и у упоређењу с њиховим недостацима знатна, иначе употреба таких минималних допуштених радијуса прешла би у злоупотребу. Требало би осим тога обратити пажњу на безусловно оцеђивање мзатеријалних ровова од воде, која се у њима сакупља, што није учињено на свима местима где су материјалпи ровови копани. Поред непријатних последица за железнички насип, задржавање воде у рововима је рђаво и са хигијенског гледишта, а било би неоправдано, кад се при грађењу железница неби водило о томе рачуна. |

Не може се оправдати копање ров ва ва станицама, и постајама, јер се тиме квари земљиште, које би требало корисно да послужи станичном особљу за усеве и за доцнија проширења и развијања станица, Ровови ће сметати и саобраћају између околине и станице, јер отежавају приступ књој, а ако су напуњени стајаћом водом биће у хигијенском погледу још штетнији него на слободној прузи због веће насељености ста ница и постаја. На станици Метовница ровови су ископани у терену који при великој води служи као речно корито, и ако се не преграде јаким траверзама, они могу бити узрок стварању новога корита у близини и дуж железничког насипа.

Берме међу подножјем насипа и рово-

вима местимице су врло мале и не одговарају техничким прописима.

Отворене мостове на прелазним кривинама требало је избегавати, а на то се није на овој прузи пазило. Није ташко, и треба где је нужно, изместити или мост или по: четак кривине, да се они не би поклапали.

На послетку, да поменем још и то, да отвори и висине мостова нису нигде рачуном одређивани, и може се десити, да ј: по негде величина отвора или сувише велика или мала, а да местимице нема довољне висине за корито и конструкцију. Веома је потребно, да Дирекција железница помогне техничкоме надзору у одређивању величине отвора и висине мостова. А то се згодно постиже издавањем прописа, упустава и нормалија, које би обратиле пажњу на важност тога посла, а у исто време и олакшале га.

Поред ових напомена, које су се односиле поглавито на рад техничкога надзора на месту, изгледа ми, да би требало 06ратити пажњу самој Дирекцији желазница на ту околност, да је висина од 0.50 м. планума над великом водом довољна на местима где се може највећа вода одредити

с довољном тачношћу, ну како у предзлима где раније није било никаквих посматрања стања воде одредба највеће воде није ни мало поуздана, то на таким местима мера од 0.50 м. не може бити призната кад довољна за обезбеђење пруге и саобраћаја, од утицаја велике воде. Требало би због тога узети као најмању меру издизања планума над великом водом |, М. а само на оним местима где би тај услов тражио велике и здатке, или би неповољно утицао на уздужни профил трасе, а у тачност одређивања стања велике воде не може се сумњати. могло би се изузетно дозволити да се та мера сведе на Ор, М.

Друга примедба односила би се на станичне грађевине. Све грађевине на станицама издижу се за ба, М. над главом шине, тако да при улазу са платформе у зграду имају 2 или 3 степена. Под целом је зградом подрум. Зидови се изводе или у чистоме цементном или мешаном малтеру. Простори станичних зграда врло су скромно одмерени.

На овој позицији могло би се много уштедети кад би се избацили подруми, јер корист од ових не одговара коштању. На местима где је земљиште влажно и мочарно морао би се свакојако патос подићи за 0% до Га м. над земљом, а под патосом добро би било оставити и отворене просторе за вентилацију. Подруми натаким местима били би влажни или често водом заливени, те је невероватно да ће се ко њима служити. На већим станицама и на влажним ниским местима требало би патос издићи само до висине платформе где је има — или до висине главе шине где нема нарочите уздигнуте платформе — а то ће ваљда бати у већини случајева. Степени између зграде и платформе или пута са свим би отпали. На мањим станицама и на сувим уздигнутим местима, ако је насип висок може се грађевина мало измаћи и спустити ниже насипа. Место подрума јевтиније је саградити одвојено од станичне зграде зидане или дрвене шупе.

Ове измене, заједно са зидањем кречом на место цемента дале би знатну уштеду, која би се могла корисније употребити на повећање простора код грађевина

Код мостовских стубова покривају се површине између и са стране лежишних квадера тесаницима. Ради уштеде требало би на тим местима, бар код мањих мостова, тесанике заменити простим зидом. Исто тако ради уштеде а у исто време и ради простоте и лакоће требало би изоставити уобичајено а безцелно узиђивање лежишних квадера у парапетни зид.