Српски технички лист

БРОЈ 5.

год. ХУЦ.

У Београду 30. Јула 1906. год.

СРПСНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

јегулисање Жолударе и Жамхаве.

Давно је позната и освештана истина, да је вода добар слуга а зао господар. И заиста, пловне реке и канали чине неоцењиве услуге човечанству, а не мање услуге чини и водена снага, вода за заливање —натапање плоднога земљишта, вода која односи нечистоћу. Вода нам чини услугу у инАустрији, трговини, привреди па и у погледу здравственом као најважнијем.

Чини се, да су људи хтели од Колубаре и Тамнаве начинити добре слуге, хтели су су св користити њиховом снагом. Али, са текућом· водом реком не може се радити што се хоће. Свака река има свој живот да се тако изразимо — има своју ћуад, коју треба одлично познавати па да серека може учинити својим слугом. Иначе, ко не води рачуна о томе, тај нема успеха, јер се ћуд не укроћује лако — она ипак избија пре

или после, за то јој се мора попуштити и.

према томе се морају подешавати сви наши поступци са рекама. Тај случај је био и са Колубаром и Тамнавом. На овим рекама са грађено је повише воденица—млинова, које је кретала водена снага, и тако су реке учињене добрим слугама.

Млинови—воденице имали су своје зграде; своје ваде, и што је битно и што је најважније своје бране. Воденоме току вештачки је прекраћен пут, водено огледало вештачки је подигнуто на већу висину, брзина воде на много места вештички је смањена. Свето није могло остати без утицаја на реку. Она има своју ћуд, а ћуд је надјачала, Река—вода је себи стварала одушке, од доброга слуге постала је у исто време и зао. господар.

Вештачки или боље рећи насилно спрсчен правилан ток воде, заједно са невођењем рачуна о ћуди река, учинио је да плодне долине Колубаре, Тамнаве и Уба плави вода скоро сваке године, усеви пропадају скоро сваке године, пропада огромни труд, пропада семе, пропада најзад и капитал,

који пре- |

ставља земљиште јер нема приноса,а околни становници остају без својих животних намирница. У накнаду за то добијају баре, жабљаке п жабокречине а са њима тифус и тифФозну грозницу. Две штете, прва у здравственом а друга у привредном пог.еду. Уколни становници врло често обољевају а од свога земљишта немају никакве користи.

И за што све тог За чинију лећа 2! За љубав неколико воденица. од којих истина сопственици имају добар приход, али се тај приход губи испред штета, које трпи сва околина. Па и сада, када треба регулисати ове реке иможда већину воденица уништити, већ се чују гласови, да-је боље „оставити кобне поплаве него дирати у воденице, кае да услугу воде не може чинитп и ветар. дар се место воденица не могу направити ветрењачег А и парне вршалице створиће могућност, да свако село богато житом има по неколико млинова.

Има већ више година како је покренуто питање о регулисању Колубаре, Тамнаве и Уба. Нарочито се увек истицала жеља, да се спрече поплаве и осигура плодно земљиште. Али се тај посао свакад разбијао о финансијску немогућност, јер се код нас нерадо жртвује на оно,што недоноси видну опипљиву корист — звечећу монету. Док се веома радо купују акције новчаних завода, које доносе вигурну дивиденду сваке године, дотле привредна предузећа једва животаре, То је узрок што се и питање орегулисању ових река повлачило повише година док се дошло до претходних радова.

Нови закон о водама и њиховој употреби омогућио је интешзивнији рад на овоме послу. Чим је образована Управа Вода, он: је између првих питања узела п ово у оцену и претрес. Увиђајући важност његову и корист, која би се добила регулисањем ових река и осигурањем земљишта против поплава, одмах је образсвала три секције и упутила их, да сниме сав терен, како би се