Српски технички лист
— 36 —
брижљиво опере. Талог се оцеди, пресује, покваси и | и опере у алкохолу. Маса се поново оцеди и опере, Најзад је маса у стању да се сједини са нитро-целулозном масом, која је доведена у пластично стање до- | давањем раствора камфора у аакохолу. Све се то ради на машини за искивање металних плоча, чији су ци- |
линдри загрејани: то је да се маса претвори у ли- |
стове. Листови се метну у хидрауличне пресе, где се пресују, и тако Формирани блокови поделв се у свешчице које се нојзад осуше.
Лако је стругати, гладити, удешавати продукат,
Услови за лицитације,
Члан 14. говори о начину како ће се исплаћивати предузимачу зарада. О обзиром на веома заметан начин којим се долази до зараде, тим чланом 14. требало би предвидети неке олакшице за предузимача.
По убичајеној пракси, ако један грађевински објект кошта на 200000 динара, плаћање се обично предвиђа у 10 рокова од по 20000 динара. Кад надзорни инжењер дакле нађе да има извршеног посла за 20.000 дин. 40000 дин. и т. д. он тада оверава прву, другу и т. д. признаницу док се не ксплати 180000 дикара јер се последња рата од 20000 динара плаћа, пошто
се колаудација изврши и министар грађевина одобрио
окончани рачун. |
Кад нема ни мањка ни вишка, ствар је доста проста. Али се грађевииски објекти ретко довршују без мањка или вишка, и, док су ови незнатни, ствар је још проста.
Апи, кад се деси код једне грађевине од 200000 дирара да има вишка 20—30000 динара, то се овај. вишак не плаћа предузимачу у облику да рекнемо текуће једанајесте рате, него се узима у рачун тек при колаудацији и образује условима предвиђену 10-ту рату, и ако у најчешђим „радова у темељима.
Држави, дакле, није довољна „кауција у 30000 дин., није јој довозна 10-та рата у 20000 динара него она задржава. и износ свих вишкова у суми од 20 до 30000 динара — до коначног обрачуна.
У коме циљуг
То је тешко објаснити.
Потребно је дакле, да се у овом погледу пође један корак напред и да се у будуће не одређује број исплатних рокова, него само висина дотичне исплате.
случајима вишкови потичу због
А за то је довољно да се у првом ставу члана.
14. каже: „Зарада ће се предузимачу платити у једнаким роковима од по ..... динара“.
Чланом 7. одређено је, да предузимач сме израђивати само оне вишкове и накнадне радове за које добије наредбу од стране надзорног инжењера — тај накнадни рад постаје |текућим радом, и нема разлога да се рачунски издваја од целине, тим пре што члан 21. предвиђа вођење грађевинске књиге, у коју надзорни инжењер мора завести, пре оверавања појединих признаница, тачан прорачун свих до тада извршених радова, били они текући, вишкови или накнадни,
и зато трећи став у члану 14. није потребан, ако се усвоји стилизација, која је предложена за први став истога члана.
коме се може дати диван облик. Годан (Наставиће се) Чланови 15. и 16. у којима је реч поступању
кад предузимач тражи продужење рока за довршење рада, веома су једнострани.
Сем елементарних непогода има данас још једна врста непогоде која може да задеси предузимача — а то је штрајк. И о Њему се мора водити рачуна.
Продужење рока у разним побројаним приликама не сме се оставити ничијој увиђавности. Оно није функција ничије воље (овде министрове), него је зависна једино од измењених прилика, на које предузимач није могао утицати нити их благовремено уклонити.
Зато продужење рока не треба сматрати као милост, која се чини предузимачу, него као Псаво, које му се према томе, у условима ваља навести, да ће продужење рока за довршење грађевине бити сразмерно времену, за колико је предузимач био принуђен да обустави или успори свој рад, или за колико је посао повећан. За констатовање и оцену ново-створеног стања имају да послуже: несумњиво истинити подаци, које подноси предузимач и обавештења која даје непристрасан надзорни инжењер по забглешкама у грађевинском дневнику и иначе.
Предузимач стиче дакле право на продужење рока у овим случајевима: !., при елементарним непогодама (ватра, земљотрес, и бујна поплава); 2, при више из-
рађеним пословима; 3. при дуготрајним кишама; 4., при великим снеговима и 5. при штрајковима. Али може бити и других узрока због којих се
предузимачу мора признати право на продужење рока, и зато не би требало императивно рећи: само у 5 горенаведених случајева биће рок продужен, иначе не. Један такови пример могли би да наведемо у овоме: при превозу белог мрамора из Грчке дотична лађа потоне заједно са свом робом, док се предузимач о томе извести и мрамор поново набави и најзад лађом превезе, наступа знатно одоцњење ураду и у том случају извесно је, да ће и предузимачу претпостављења власт без спора одобрити продужење рока за довожење,...... и ако овај случај није условима предвиђен.
У члану 28. каже се: „ако предузимач ма коју тачку ових услова не испуни, кауција припашће..., а поред тога израда ће се на штету предузимача другом уступити.“
Овакови поступак неда се замислити, и зато се та стилизација мора изменити.
Кад је чланом 6-тим, 9-тим џ т.д. предвиђено како ће се предузимач кажњавати кад учини велике грешке, неда се замислити да ће предузимача постићи то исто