Српски технички лист
= +50 -—
На изложби највише је заступљено слободноручно цртање, нешто орнаментског, има чак и један план (копија :едног од оних, који један ради а други потпише) — све са мотивима занатским, али рађени без размере. Шта значи рад „по мери“ и „размера у цртежу“ за занатлију то је овим школама непознато.
После слободно-ручног цртања највише је рађено на Српском језику, Рачуну и Геометрији.
Мало пре сам навео да је од наставног особља у овим школама било једно једино техничко лице, које је било принуђено још пре времена да напусти рад, и тако су сами просветни раденици професори, учитељи и попови остали да спремају младе занатлије за њихов будући позив, Колико су ти стручњаци успели да у свом фаху обуче своје ученике навешћу од многобројних примера само два, један из Српског језика и један из Рачуна. Српски језик предавао је гимназијски професор. Мањи састави ученички и писма, који су на изложби били показују примерни нерад и неразумевање наставничке дужности, Радови кипте погрешкама у језику и правопису, и изгледа да су писани пре на тезги какве паланчанске радионице, него на клупи једне школе, у којој је писменост тслико заступљена како по наставном програму тако и по наставничком особљу. Један ученик трећега разреда свако пише :
„Кад бих хтео да направим једну кан од 10 литара. Мени би требало 14 табле белога плеха, ! метар валцајзн, и 2 шипке калаја.
Делови накоје би тај материјал употребио то су ови [ за бокови канте треба ми једна табла белога плеха, П за дно 1-на табла белога плеха, П| за кагкове 1-на табла белога плеха ТУ за дршку, пигл, и носац 1/; табле белога пл.
Алати за израду озе канте јесу ови:
Т Маказе даби мого исећи плех, [ летколм да би мого залемити плех, 1! шестар да би мого обележити дно, и капци, за дршку и пигл треба умшлогази штероги и швајфхамер ...хамер (и) шлегн.
Кад будем састављао обруч треба чеми пуцмасл олово нитцугер нинле Је 2.
Толико бими требало материјала за ту канту, и тај би алат моро имати па да израдим ·'едну канту од 10 литара. и кад би била та канта готова она би коштала 2.50 (пара) динарских. Јосиф Ковачевић лимар“
То је веран препис, и мора човек жалити овога Ј. К. што за три године није никакве вајде видео од ове школе, али ми је још више криво на његовога имењака и презимењака, онога професора који је много допринео да занатлије баш овакве школе добију. Поред грешака у језику и правопису, овај ученик пошто је свршио трећи разред ове школе, изучио је израчунати да једну лиману канту може продати за две и по кар ! Сећам се да је некакав ужичанин, директор циркуса и професор акробатије на својим плакатама стављао : улазна цена од особе 0,50 пара дин. и за њега није ми ни чудо, али ове државне школе воде шегрте три године кроз школу и нити га науче ма коликом правилнијем говору и писању матерњега језика ни толико из познавања мера и новаца да зна написати :толико динара и толико пара. На свесци за Рачун, Аранђел Сараплић, уч. П разреда занатске школе пише: ,,100 крев. по 35 килогр. по 0,80 п. д. килограм“.
Од Геометрије су такође ученици слабе користи видели. Све слике и задаци на ученичким белешкама ситне су, забрљане, нејесне и готово нигде претходно није написан задатак шта се тражи.
Изнео сам овде и у главним потезима изложбу и раду овим по програму мало занатским школама али у којима се скоро ни мало занатскога не ради; оно пак што је на писмености рађено од наставника којима је то струка, то је у толикој мери рђаво да би баш у интересу заната и занатлија ове школе требало што пре претворити у такве, у којима би се наша радиност освежила и кренула напред. Какве треба да су по моме мишљењу те занатске школе изнећу у једном од идућих бројева овога листа.
Влад. М. Поповић архктекта.
Лешкоће при грађењу алишског бозрук-тухела.
· Тек што су биле савладане ове тешкоће искрсле су нове. Вода, која је требала да служи као моторна снага за све радове с једне и друге стране, у место да иде к централи и турбинама, нашла је себи нове путеве и кроз пукотине кречњака окренула се у тунел. У 1903. години, због недовољне водене снаге самога потока, морала се са јужне стране заменити електрична снага парном, и зато ту буде намештена парна машина. На северној страни упорно се држало водене снаге све до 1904 године, док вода није са свим пресушила и тада се морало приступити завођењу парних машина и на тој страни. Ова недаћа са централом
стала је много и новаца и времена и она се продужавала и после завођења парних машина, јер су оне на брзу руку морале бити монтиране, без резерве а радиле су дању и ноћу са пуном снагом, те су због тога била честа кварења и прекидиу раду. Узрок нестајању воге, која је давала потребну моторну снагу, био јеу отварању кречних слојева главном штолом. са северне стране. На 1164 метру од северног портала ваишло се на кречњак а с тиме и на притоке воде. На 1200 метру отворене су прве пећине испуњене шљамом и из њих, пошто је шљам уклоњен, отицала је постојана но мала количина чисте воде. Не рачунајући без-