Српски технички лист

прекидну кишу која је падала са тавана тунела или штола, 11. марта 1904. године појавила се на 1428 м.

прва провала воде која је била под јаким притиском. ,

За овим су се ускоро појавиле поједине притоке воде

лит. за од преко 100 НЕ а понеки јаки водени млазеви ши( .

бали су из пукотина и рупа на 15 м. даљине. Тунел је стајао потпуно под водом и тиме је рад у тунелу био веома отежан, а често се морао и прекидати. Овим незгодама придружила се још и та, што се за време монтирања, парних машина морало прекратити вентилисање тунела те се због тога и радно време појединих партија морало смањити на два до три часа, а често се дешавало да су радници са свим прекидали рад.

Великог труда и новаца стала је та борба са водом и одвођење њено из тунела. Канал који је требао да ту воду одводи показао се мали и морао се увећати; али све дно штоле било је под водом и рад око проширења канала био је тиме веома отежан. Напослетку је пошло за руком да се вода сабира у један бунар из кога се ваздушним притиском издизала на више и гвозденим цевима одводила кроз тунел.

После свију тих тешкоћа и прекида предвидело се да ће тунел бити пробијен у мају 1905, године. Вентилисање тунела и доцније често се морало прекидати због оправака на машинама. У таким приликама дошло се са пробијањем штоле с јужне стране кроз црни, пропатани водом кречњак, до 2470-тог метра од јужнога портала. Ну 17. маја 1905 г., после експлозије

залаљених мина избио је из штоле извор воде од

60

1100. =="

сек, засуте ваносом и водом, а с њоме и вентилација И сваки рад у тунелу постао немогућ. Није се могло мислити да су са овом водом избијали у штолу и отровни гасови. На основу искуства с пређашњим кључевима воде могло се

Цеви за вентилацију биле су моментално

очекивати само слободна угљена киселина — СО,. После неколико дана почело је неколико партија да ради на чишћењу засутог тунела. Маја 21. због оправке компресора била је прекинута вентилација. Кад је 22. маја ушао у тунел један надзорник с 13 радника, гасови метана били су се већ у такој мери накупили, светиљака, које су радници са собом носили, лили, и од експлозије која је отуд произашла погинуло је свих 14 људи из те партије. Због силног дима и отровних гасова,

да су се од оних отворених запа-

помоћ невољницима била је немогућа, јер су се људи у диму гушили и падали у несвест, а двојица од храбријих угушили су се и умрли. Вода која је текла са великом брзином покривала је. слојем од 0,70 м. цело дно већ разрађеног на сву ширину тунела... С трудом и опасношћу издигнуте су из воде, очишћене и поново инсталисане цеви за вентилацију и дугом и непрекидном вентилацијом разређен је дим и гасови да се напослетку могло прићи на место катастрофе. На месту где се свршавао готови тунел радничка партија била се по рампи попела у калоту, да би том сувом горњом штолом лакше могла доћи до места. У калоти били су се сакупили лаки запаљиви гасови, који су одмах при додиру с отвореним пламеном светиљке експлодирали. Кеб: (Свршиће се)

Жоба жељезкица Ваљево - Обреновац –Забренје.

Поред железничке пруге Параћин Зајечар, односно њеног дела од Зајеч ра до Боговине и од Зајечара до Вражогрнаца, на коме су радови отпочети још јула месеца прошле године, — приступљено је ове године грађењу још и ових нових железничких пруга: Ваљево— Обреновац—Забрежје, Оталаћ—Обилићево и Параћин—-Мутница, на прузи Параћин— Зајечар.

Држећи да ће читаоце интересовати радови на нашим новим железницама, ја сам узео да их у главном упознам са радовима на железничкој прузи: Ваљево — Обреновац— Забрежје.

Цела траса дуга је приближно 67 Км. и пролази кроз места богата и добро насељена, те су због тога на овој прузи и предвиђене станице у повећем броју. Поред станице 1 кл; у Ваљеву, предвиђене су још у Лајковцу и Обреновцу станице, Ј! кл. а у Иверку, Дивцима, Словцу, Јабучју, Малом Борку, Бргулама Стублинама и Забрежју постаје. У већини ових постаја, поред товарних рампи, предвиђени су и магацини за робу. Специјално пак на Забрежју, због везе гвозденог са воденим путем, предвиђене су нарочите рампе са великим магацинима за смештај робе.

Цела траса, изузев једног малог дела пред Ваљевом, па све до км: 14 -- 300 пред Обреновцем, иде

у главном долином реке Колубаре, и то њеном левом страном. На км: 14 -- 300, траса пресеца реку Тамнаву и одатле па све до Обреновца, стално иде њеном левом страном. Од Обреновца до Забрежја траса је положена у једном правцу и иде преко платоа између река „Саве и Купинца, коју траса пресеца одмах чим изађе из обреновачке станице.

Сем поменутих станичних постројења, на овој прузи предвиђена је маса вештачких објеката, но већином малих размера. Као важнији долазе мостови преко: Купинца, Тамнаве, Тамнавске отоке, Кладнице Кривошије и Љубостине, чији су отвори са распоном од 10 и више метара. Ови су остали сбјекти мањих димензија — махом отворени и покривени пропусти од 0.60 м. распона. |

Од осталих већих послова вреди поменути осигурање Савске обале на Забрежју у дужини око 800 м. и донекле радове на Остењаку, Жутом Брду, Оловцу и Малом Берку. У последња два места, поред већих радова у земљи, предвиђена су и обезбеђења пруге од Колубаре.

Што се тиче успона и кривина, изузев неколико места где су кривине извршене са мањим радијусом од 300 м. (са 120 и 200 м.) цела траса могла би иначе