Српски технички лист

послужити и за нормални колосек. Највећи успони на

целој прузи не прелазе 100/ 00.

Радови на овој прузи, која је цела уступљена у израду предузимачу Николи Лукићу, почети су око половине Априла ове године. До сада су у главном свршени земљани радови од Забрежја до Малог Борка ка дужину 25 км. у правцу ка Ваљеву и на дужину 7 км. од Ваљева ка Обреновцу. Приближно може се рећи, да је предузимач извршио до сада једну трећину предвиђених земљаних радова.

Највећи део пропуста израдио је предузимач ка првих 12 км. од Обреновца ка Ваљеву, и може се рећи, да су му на том делу у главном сви пропусти готови. На осталом делу пруге, предузимач или није још ни почео зидање пропуста или је врло мало урадио. Може се приближно узети, да је до сада начињена једна осмина предвиђених пропуста на целој линији.

Од већих мостова озидани с; стубови за гвоздени мост од 10 м. распона преко реке Купинца, а ускоро ће се бити готово и са стубовима за мост преко реке Љубостине код Ваљева.

На станицама: Ваљевској, Обреновачкој и Отуб-

61

линској озадана су сва станична постројења до сокла, а станичне зграде у Обреновцу и Стублинама у главном су са свим озидане. Ложионица на обреновачкој станици већ је и покривена.

(Ово је у главном напредак радова на овој прузи,

који су почети, половином Априла ове године.

И ако се са радовима није Бог зна како далеко отишло,. ипак, с погледом на кратко време од њако је

као што рекох,

грађење отпочето (3/; месеца) и на тешкоће око на-

бавке и презоза камена за зидање, урађено је доста.

Главна тешкоћа овде је немање камена за рад. На дужини 30 км. — од Забрежја до Јабучја — нема нигде камена за зидање, већ се исти мора довлачити из Остружнице "па чак и из Топчидера. Савладати оволику

"даљину и тешкоће око набавке, утовара и превоза, вије

ни лака ствар, а што је главно, одузима доста времена, те ако се превоз благовремено не изврши, морају наступити и застоји у раду.

Што се тиче надзора и саме израде, овде вреди све оно што је речено за железницу Параћин— Зајечар, јер су прописи за рад и овде исти као и тамо.

10-8-1906 г. Ф. Трифуновић. Обреновац.

фабрина металнеробе

Софронија Јовановића и Брата У Београду

Српска индустрија веома полако корача у напред, али у накнаду за то гази поузданим кораком и греде своме циљу истина споро али поуздано. Леп пример за то пружа нам и фабрика, којој сам горе исписао наслов. још 1882, године основали су Софроније јовановић и брат прву своју радиовицу у Београду. То је била обична скромна лимарска радионица, од које је

предузимљивошћу оба брата створена велика радионица са богатим стовариштем.

За време грађења београдског водовода фирма је имала веома јаког удела у томе послу; доцније, када је водовод почео функционисати наступили су неминовни кварови и честе оправке разних делова а нарочито славина. То је запазио Софроније Јовановић и то га је довело на мисао, да 1892. године подигне своју фабрику металне робе. У прво време у фабрици

су у главноме израђиване водоводне славине, а сем тога и други разни ситни предмети.

Ова је фабрика имала веома скромне размере и скромну продукцију, али постепени напредак, који сам „напред истакао, јавља се. Фабрика стално развија своје послове, постаје тесна и недовољна, истиче се потреба за повећање и проширење, и с тога је почетком ове године Софроније Јовановић подигао данашњу модерну фабрику, која је у могућности да задовољи многе постребе домаће индустрије и потрошње, да да посла

знатноме броју домаћих раденика и одржава њихове породице.

Данашња фабрика носи назив : „Фабрика металне робе, ливница гвожђа и метала, радионица за оправку машива Софронија: Јовановића и Брата —- Београд “ Сопственик јој је Софроније Јовановић, пошто је брат пре више годика иступио из радње и заједнице. Фабричко стовариште израђевина, продавница и канцеларија је у Београду у Коларчевој улици бр 9., а сама фабрика је у Цетињској улици број 22. Фабрика заузима 2800 квадратних метара земљишта, од кога је око 1200 м= покривено грађевинама, и ако још нису подигнуте све по пројекту, јер има накнадно да се подигне још око 300 м“ грађевина за радионице.

Главна зграда повучена је са улице у унутрашњост, и у њој су на горњем спрату станови а у приземљу канцеларије, стовариште израђене робе, сировог материјала, резервног алата и других потреба.

Ну да пођем од ливнице, пошто од ње иначе пооиње рад. Ливница је у дну дворишта у довољно пространој и високој згради. Ливница је у главноме подељена ка два дела; први већи део одређен је за ливење гвожђа. Ту се у пространој и видној радионици израђују калупи од земље и песка, у које се лије растопљено гвожђе. је поред ове просторије, али у одвојеном простору, што устовљава и лакоћа саобраћаја и рада и сама конструкција пећи. Растопљено гвожђе разноси се нарочитим лонцима и лије у раније спремљене и по земљаноме поду поређане калупе. За пренос ових ла-

Пећ за топљење гвожђа одмах