Српски технички лист

лике 500 кв. км. и много је више него што се моментално исушује; 2., омброметарско испитивање подручја и испитивање вода по количини и порехлу; 3., израда генералног пројекта за одводњавање и одбране од Саве и предрачуна: Површинско нивелање подручја послужило је и као техничка подлога за установљење доприносног кључа. То је Ахилова пета свију тих радова, зато је поменути закон о водама особиту пажњу томе поклонио: законску пажњу:

На основу генералног пројекта израђени су детаљни пројекти за извршење.

ж

ж ж

Техничке грађевине, које је генерални пројекат предложио јесу: савски насип са уставом и канализациона мрежа са инсталацијом за пумповање воде.

Савски насип иде од Бежаније дуж Саве до високе обале код Бољеваца (Забрежиј Дугачак је 30 км. Димензије обичног профила су: планум 5.0 м.; нагиб према Сави 2:1, према суву 1'5:1. Планум лежи 1'40 м. изнад највише досад познате воде савске: (1895 је та вода према земунском водомеру имала коту 74.81: Појачани профил има банак на сувој страни. Планум му је 2.0 м и лежи за 1.0 испод нивелете највише воде.

Овај насип је свршен 1905 године Рађен је у слојевима од 0:30 м. и то по правилу са каријотама. Изузетно допуштено је до утврђеног процента и насипање са ручним колицима. Но у овом случају слојеви су се морали набијати.

Насип брани од поплаве 9000 хектара инондациионог терена од Бежаније до Бољеваца. Дуж њега је повучен телефон, да би се олакшала одбрана у случају велике воде.

При полагању канализационе мреже пошло се са ова два начелна становишта: 1., да се воде страног порекла не пусте у подручје исушења; 2., да се одели исуш ње вишег и нижег плато-а. И једно и друго оправдано је како са техничког тако и са Финансијског гледишта.

Први је задатак био да се воде са јужних и источних обронака Фрушке Горе одстране. Зато је на јужној страни Фрушке Горе послужила Јарачка Јарчина, којом сада сва вода иде у Саву код Јарка. Прогарска Јарчина је одсечена а воденице на њој експроприране и одстрањене. Тако је Јарачка Јарчина добила свој првобитан значај. На источној страни Фрушке Горе ухваћене су воде „Великим Бегејом,“ коме је првобитан

66 —

источни правац код Голубинаца промењен и вода одведена северно у Дунав код Ст. Бановаца. На тај начин су стране воде из подручја одстрањене.

Остала канализациона мрежа има задатак да сувишне воде од директне падежи одстрани.

Главни реципијенат канализационе мреже у вишем плато-у јесте »Гоговица“, која је у своме постојећем кориту продубљена и проширена и кроз Добановачку бару и инондациони терен код Сурчина и Бежаније до Саве продужена У ниском савском инондационом терену иде међу насипима, чији је планум за 0.5 м. виши од оне највише воде савске, која још не шкоди депресији код Угриноваца.

Канал. Петрац је главни реципијенат за нижи терен. Иде савским инондационим тереном и улива се код Бежанаје у Гоговицу. У близини његовога ушћа налази се и инсталација за пумповање.

Када је велика вода у Сави, савска устава мора се затворити и вода, која каналима до насипа дотиче, пумпом преко насипа пребацити. Нижи терен захтева да се Савска устава затвори чим се Сава поџне на коту 69.50, док виши терен не трпи све до 73.90. Да се не би савска устава морала већ на коти 69.50 затварати и вода са високог терена пре времена пумпати намештена, је устава и у Гоговичином насипу а на ушћу Петраца. Ова се затвори чим наступи кота, воде 69,50, а вода из Петраца пребацује се пумпом преко Гоговичиног насипа у Гоговицу, која још слободно у Саву отиче, све док св Сава не попне на коту 7390 — ако се Т. ј. у опште и попне. Тиме је огромна уштеда учињена у годишњим издацима за пумпање.

Канали су димензијонпрани на 20 мет. по кв. км, и сек. Само је Велики Бегеј, који води бујице из Фрушке Горе, димензијониран на 20—170 мет. по сек. и кв. км. Ширења дна су 0:50—2.00 а нагиби 1'5:1. Мрежа износи око 250 ем.

Парна дизала дижу 25 кб. м. у секунди на 6, м. висине. Имају две лежеће компаунмашине по 150 коњских снага и две центрифугалне пумпе.

Ове ове грађевине по предрачуну стаће 3.600.000 круна Трошкове ове сноси интересовано земљиште, које обухвата 33000

хектара. С. М.