Српски технички лист

= 67 —

СИМПЛОНСНИ ТУНЕЛ

Кад се ваздух креће брзо нема довољно времена да се знатно загреје од вруће стене. Међутим не може се примењивати брзина већа од 6 метара у секунди. Поставка је била да треба 3 кубна метара ваздуха за сваког човека у минуту, или 1500 кубних метара за 500 људи, по овоме добивена је максимална брзина ваздуха у паралели са 4 метра у секунди. Пошто се увидело, да је немогуће да се тако огромна количина ваздуха спроведе на обичан начин, дошло се на мисао да се оба колосека одвоје и да се гради једна паралела једновремено са првим тунелом; та паралела, послужила је дакле пре свега као спроводник ваздуха.

Непознато је било колико може да изнесе коефицијенат трења уз стеновите дуварове и зато се рачунало на обилан притисак код чеоних вентилатора за потискивање од 500 милиметера, те да се у галерији постигне брзина од 4 метра у секунди и искуство је показало да је, за 10 километера дужине, довољан притисак од 270 милиметера.

Два вентилатора од 250 коњских снага, који су ваздух с поља потискивали давали су сваки од њих 30 аб ваздуха у секунди под притиском од 270 милиметера. (Ови вентилатори и сада дејствују у тунелу.

Освежавање. До пролећа 1902 године, вентилисање само по себи било је довољно да се температура на радилиштима толико смањи да се могла сносити; али кад је прешла 27 целзијусових; примећено

је да се смањује способност раденика за рад. И тада

је отпочето расхлађивање ваздуха хладном водом.

На једном месту тунелг, саобраћали, постављене су, да кажемо, решетке за поливање. Кроз њихове врло ситне рупице протицала је хладна вода под притиском од 10 до 15 атмосфера. Овим начином образовано је преко читавог попречног профила као неколико размакнутих завеса од воде у облику сићушних капљица, које је ваздух за вентилисање морао пробијати при своме струјењу. На овај начин температура је смањена за неких 127.

на коме вагони нису

Тиме што се ваздух расхладио изгубио је један део своје влаге, али како се у брзо затим загревао у додиру са стеном, он је понова постајао релативно сув, а та сувота чини, као што је познато, да се топао ваздух много лакше подноси, јер знојење и испаравање коже врше се боље. Вода, која је цурила дуж дуварова на све стране, допринела је такођер, да се температура стене смањи и тиме је посредним путем ма и са мањом енергијом смањивана температура ваздуха. Две мреже од гвоздених жица биле су постављене нешто даље од места где се вршило освежавање водом, у циљу да се задрже сићушне капљице, које би механичним путем ваздушна струја понела, јер да ове капљице нису биле задржане не би се имали они добри резултати који су постигнути сувотом, о којој је горе било речи.

Хладна вода црпена из реке Роне, стављена је под притисак помоћу двеју центрифугалних црпки које су производиле заједнички притисах од 40 атмосфера, а сваку је кретала по једна турбина од 250 коњских снага, Са овим постројењем могло се добити 80 литара воде у секунди. Цев од 250 тт презника за спровођење хладне воде била је очувана од спољнег загревања, на делу који је водио кроз тунел, помоћу једног изолојућег слоја од 50 милиметара дебљиње нарочитог састава. Прираштај у температури био је 0,5 степена по километру, дакле 5 степени за највећу дужину од 10 километера, тако да је вода имала температуру од 15 степени лети, а 5 до 6 степени зими на местима где је вршено освежавање.

Овај систем освежавања изумео је инжењер Хирцел — Гиси (Штев — буг). Он је срачунао да из земљишта зрачи до два милијона калорија за сат и да је ваздух, због своје слабе калорифичне способности, немоћан да сам по себи реши задатак о освежавању. Истом инжењеру има се захвалити и за замисао о изради паралеле.

Земљшите јаког притиска. Нг јужној страни, на местима где је била велика навала хладне воде, наишло се, почев од километара 4,420, на. један део, на коме су пробијање и зидарски рад били скопчани са изванредним тешкоћама, због изузетно велике пластичности земљишта и огромних потисака ово дејствовало у свима правцима.

којима је

Стена је мека по изгледу шкриљаста, доста је личила на тесто од разног раздробљеног материјала. У ствари то је долазило од кречног мика-шисте крупнога зрна, у распаду. Пукотина која је ту затечена са инфилтрацијом воде иогромно стење од јаког земљишног покрета, објашњују довољно стање у коме се стена налазаше.

У маси, кад је стена откривана, није се иста показивала као пластично тесто, на против изгледала је неки пут доста чврста. Тек неколико часова доцније, кад је на њу наишла вода од инфилтрације, појавила се пластичност, а са овом и потисак.

Откопавање п подупирање истурене галерије. — Да би се у овако ровитом земљишту могло напредовати, механично бушење напуштено је и замењено ручним откопавањем, и то на маленим размацима од једном, са тако рећи једновременим подупирањем.

Посао је био у толико тежи, што је свако које долазио у додир са земљиштем грдно се испрљао густим кпизавим блатом, које се и лепило као смола. У први мах вршено је просто подупирање дрветом мањих димензија, доцније, кад је земљиште ступило у покрет, извршено је појачање, а кад се земљиште јаче кренуло све подупирање вршено је изнова.

Између километара 4,450 и 4,495 потисак је био толико јак да су се дрвени подупирачи морали заменути оквирима од профилисаног гвожђа.