Српски технички лист
Ффабрина металне робе
Софронија Јовановића и Брата У Београду
(Свршетак)
У фабрици су ми показали једну локомобилу из фабрике ЕКпзјоп Ртовјог « Сотр. Глпеојп, Локомобила је својина општине београдске, а дугом употребом локомобили су прегореле све цеви, предњи део и други делови, који су изложени јакој ватри. Фабрика сада измењује све циви, предњи део и други делови, су изложени јакој ватри. Фабрика сада измењује све цеви и друге дотрајале делове, те ће оправљена локомобила моћи дуже време послужити општини београдсој. Да нема оваке радионице у земљи, би скоро могла ићи у старо гвожђе, јер подвоз до њезине фабрике и натраг са ссталим трошковима око оправке и пошиљања изнео би толико, да је рентабилније купити ногу но оправљати стару.
који
локомобила
Немогуће је ћутке прећи преко израђевина ове фабрике, јер оне по својој многобројности, разноврсти, финоћи и доброти израде, примени и потребама на. шим заиста заслужују, да се о њима говори и пише, заиста заслужују нашу пажњу. По моме скромном уверењу најглавнији је артикал ове фабрике славине, и то славине за водоводе и парне машине свих врста и свих величина. Овоме гртиклу осигурана је проба у нас, а славине су изазвале (тако се бар мени чини) прву мисао за подизање ове фаб;ике, с тога их и мећем на прво место,
И такао сам напред своје уверење, да српска индустрија корача у напред споро и лагано, с тога израду машинских делова стављам на друго местс, јер сам уверен, да се у нас неће скоро израђивати целокупне машине нити развити права машинска индустрија али ми није намера, да тиме подцењујем важност овога посла — израду и измењивање појединих машинских делова и оправку машина. јер, сваки индустријалац, машину, које било врсте и шта то значи кад своју машину може у
који има ма и најмању, система, зна, свако доба оправити или ва њој изменити какав искварени и дотрајали део, а све то брзо и по солидној
цени, пошто отпада губљење времена и трошкози за
шиљање у фабоике на страни. Кад се овоме дода и тај факат, ла добивени део није свакад исправан, да фабрика за то не може слати свога монтера и да најзад за такве ситнице, (које су у оваким случајевима крупнице) не гарантује, онда је радионица у земљи или у месту велика добит.
И у томе погледу фабрика С. Јовановића и Брата
у стању је да задовољи све потребе. Имао сам при- |
лику, да у фабрици видим израђене: парне цилиндре, зупчанике, трансмисије, славине за котлове и цилиндре, мазалице, осовинска лежишта разних врста. и. од разних метала и легура и друге машинске делове, тако, да фабрика може задовољити све потребе за одржа-
вање домаћих машинских инстагација не трежећи помоћи са стране.
Млинови такође могу задовољити своје потребе у овој фабрици, јер се већ и сада израђују многи делови, а нарочито они за утврђење жрвњева. За сталне
цигљарске пећи израђују се вентили (звона), дизалице за њих, ложишни отвори и поклопци,
Даље, фабрика из ађује од ливенога гвожђа шоље за клосете са резервоарима за спирање истих и сифоне — поклопце за помијаре и нужничке јаме, за
што ће се појавити велика тражња тек приликом кавалисања Београда и других места.
Између осталих израђених предмета видео сами
десетак разних веома лепих, и лепо израђених пепеоница, притискивача и других украсних ситница.
У осталом, немогуће је побројати шта све фабрика израђује, с тога ћу набрајање завршити «кратким саопштењем, да фебрика израђује све предмете од ливеног гвожђа до тежине од 2000 »г. у једном комаду, а од бакра и разних легура до тежине од 300 кг. у
једном комаду, и да су израђевине прецизне, добре вештачка и лепо израђене. 5 Ж
је око 200.000 динара. Годишњи обрт и вредност израђевина за сада су непознати, јер је фабрика тек отпочела рад. Материјал
за прераду == метал набавља се са стране. пошто се у Србији за сада не вади сирово гвожђе.
Из старе фабрике прешло је у нову 12 раденика, сада се тај број повећао на 50, а када радионица буде потпуно готова, требаће јој за пун рад око 120 раденика. За сада је раденицима најмања зарада во а највећа 7, динара дневно, Раденици су сви домаћи сем 2 ливца странца, али су и они већ три године у Србији и по свој прилици ту ће и остати. Раденици немају никакве своје нарозите организације, али је сопственик намеран, да још у току ове године оснује
раденички болнички фонд. Није ми позната основа, ка којој ће извршити ту замисао.
„4 У ову фабрику уложено
Фабриком управља сам сопственик Софроније Јованогић, а по одељењима четири надзорника: механичар, вођу и писара.
монтер, столар и ливац, сем тога има послоУ стоваришту, где је и књиговодство фабрике, има књиговођу, пословођу, писара и остало помоћно особље. Дакле већ сада у самоме почетку рада у фабрици налазе себи посла и зараде око 70 лица.
На завршетку сматрам за пријатну дужност, да ову фабрику препоручим пажњи наших индустријалаца и грађевинара, и да их замолим, да не траже, без потребе.. са стране оно, што могу и код куће добити, јер се само тако може осигурати успех нашој нејакој индустрији. Авг. 1906. год. Д.