Српски технички лист

само по горњој површини, већ се то врши по целој

течности. Ветрење — изветра ање — течности може се посматрати на свакој температури, док кључање испаравање — наступа тек онда кад се течност за-

греје до извесне темпергтуре, која је увек стална за дотичну течност. Ова се температура назива температура кључања или тачка кључања те течности.

Да би проучили што боље појаву кључања послужићемо се једним опитом. Узмимо једну стаклену цев дужине до 1 м,, чији је један крај затопљен. Унутрашњи попречни пресек цеви (попречни пресек шупљине) нека је 1 см.“ Напунимо ову цев живом, отворени крај заптимо прстом, изврнимо је тако да сва жива из ње притискује на прст, завуцимо сад прстом затворени крај цеви у један суд са живом, па онда измакнимо прст, остављајући отворени крај цеви испод површине живе у суду. Држећи цев усправно (вертика но) приметићемо, да се'она на горњем крају празни, жива истиче у суд а живин стуб у цеви постепено опада, док не спадне до извесне висине, па ту остане стално. Мерећи висину тога сталнога живиног стуба видећемо да он износи око 76 см. Ако се сад упитамо шта је то што држи овај живин стуб од 76 см. висине у цеви, те не истече са свим у суд, доб 'ћемо овај

одговор: на површину живе у суду притискује ваздух |

својом тежином и тај је притисак таман толихи колики је и притисак који врши живин стуб из цеви, па због тога он стоји стално, јер кад би само ма колико притиснули, рецимо каквим клином живу у суду, одмах би се и жива пела у цеви, или обрнуто кад би произвели ма какав притисак на живин стуб одозго (над њим је празан простор) онда би и жива из цеви изтицала у суд. Овако се пак не помера жива ни у цеви ни у суду, што значи: да је притисак који чини живин стуб од 76 см. таман толики колики је и притисак ваздуха, јер се оба притиска држе у равнотежи; и ако желимо да знамо колики је ваздушни (т. 3. атмосферски) притисак треба само да одредимо колика је тежина живиног стуба од 76 см.%, па како је 1 см. живе тежак 13,57 гр., то је и цео стуб тежак :

1337 76 == 1031,32 гр.; према чему се може рећи, да притисак једне атмосфере износи 1031,82 грама или 08122 кг. на један квадратни сантиметар. Овај притисак назива се атмосферски притисак. Са овом јединицом мере, мери се и притисак парног напона у парним котловима; само је та јединица мере мало упрошћена. Пошто је веома незгодно рачунати са бројем

1,овава, то је договорно утврђено: да се под притиском од једне атмосфере разуме притисак од 1 кг. == 1000 гр. ка површину од једног квадратног сантиметра.

Према овој јединици мере подељени су и сви маном три (О манометрима — справама за мерење притисака на 1 см“, биће говора доцније), па кад се каже н, пр. притисак (односно напон) од 6 или 8 атмосфера, онда то значи, да на сваки квадратни сантиметар притискује од 6 или 8 Кг.

Продужимо наш опит даље. Ми имамо дакле цев са живиним стубом од 76 см. висине изнад површине живе у суду, над живиним стубом у цеви је празан простор, била је жива па кад је истекла у суд остао је празан шпостор (взкум). Завуцимо у отворени крај цеви ивпод живе једну тању цев, и упустимо неколико капљица воде кроз њу; пошто је вода много лакша од живе, то се она пење кроз цев са живом и скупи се над живиним стубом у онсм празном простору. Чим се вода попела горе, одмах почне опадати живин стуб, и то ће опадање бити у толико веће у колико је већа температура живе и воде (•, онда ће живин стуб спасти пено воду, загревајући цев с поља, поиметићемо да жива спада све више. На 10% спадне за Зла мм., на 20% за 17,86 мм. на 50% за 91,98 ММ. испод првобитне висине. Ако и даље загревамо доћи ћемо брзо до тога да се цев потпуно испразни. Ако унесемо један мали термометар у цев наћи ћемо, да он покгзује 100, што значи: да затворена вода загрејана на 1000 производи у цеви исто толики притисак, колико је и ваздушни, јер му сад он држи равнотежу на место живиног стуба од 76 см. висине. С друге стране знамо опет, да вода кључа — претвара се у пару — на 100', па из тога изводимо ову одредбу за температуру или тачку кључања воде: под тачком кључања воде разумевамо ону температуру, код које пара образована од воде има исти притисак (напон) који има ваздушни притисак (једна атмосфера). Ово ваши и за остале течности, које се могу загревати довољно високо, а да се при томе не распадну у своје састојке. Да смо за овај опит на место воде узели алкохол, добили би да би се цев испразнила, 78,06', јер пара од алкохола производи већ на тој температури производи притисак раван (атмосферском) ваздушном притиску. Са стром се ово постизава на 35".

(Продужиће се)

за Фу мм. Ако загревамо посте-

жива би истекла већ на температури од

РАД УДРУЖЕЊА СРП, ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

Г. Матић је за инспекције, говори о нашој административној подели и констатује да се и сада у поједине окр. удаљене од пруге шаљу поједини људу из Министарства и из других округа да прегледају радове што би се стварањем инспекција избегло. Исто тако инспекције би биле снабдевене и са потребним књигама те би их инжењери могли узимати на употребу; инспектори треба да буду стални.

Г. Аврамовић потпомаже г. Матића и вели да су инспекције потребне још и за решавање спорних питања и жалби појединих лица како се за сваку ситницу неби жалили Министру Грађевина.

Г. Теодосијевић говори о инспекцијама и самоуправним инжењерима и констатује да су инспекције потребне.

Г. Манојловић. Еманципација од полиције може се постићи много лакше без инспекција.