Српски технички лист

и дра

Није без разлога што фабриканти вештачког портланда у Белгији нарочито истичу назив својега продукта и зову га: „Вештачки Портланд Цемент.“

Печење природног портланда у Белгији, врши се у обичним пећима (бећасћебјеп) са непрекидним радом, у које се убаца из каменолома довезено камење заједно са горивом. У највише случајева тешко је па је и немогуће да се камење одваја по садржини креча, усљед чега наступа неједнакост у добивеном материјалу. Последица је тога мања везујућа снага, споро стврдњавање и честа несталаост у запремини.

Прерадом и спремањем сировог материјала за израду правог портланд цемента брижљиво се избегавају ове основне махне. Неоспорно је утврђено да се ни један малтер не може равнати са оним, који се добија од вештачког портланд цемента, у погледу отпорне снаге, поступности у стврдњавању и сталности по запремини, Због недостатака које показује белгијски природни портланд цимент стекли су рђав глас сви белгијски цементи и ако се тамо гради одличан ве штачки портланд цемент.

На жалост, не постоји обавеза за фабриканте да. на своје продукте ставе назив — природан портланд цемент, да би се по речиприродан могло одмах сазнати, коју врсту цемента имамо пред собом. Место тога налази сепрост назив „Портланд цемент“, тако да непосвећени држе да купују прави вештачки портланд цемент. Да би се томе у неколико стало на пут, белгијски фабриканти вештачког портланда називају свој продукат вештачким Белгијеки фабриканти и тргозци грађгвинског материјала и не изговарају реч цемент, него се питају за „ веше тачки“ и за „Природан“.

Томи из ће — Хећипа. Н.М.

ПРАНТИЧНА УПУСТВА

за ложаче парних котлова

по П. Браузеру, Ј. Шпенрату и другима

(НАСТАВАК)

5. 7.

Специфична. топлот ,

Чим смо овако одредили јединицу за мерење количине топлоте, одмах помоћу ње можемо одредити и количину топлоте, која е потребна па да се повиси температура и других т ла. Она количина топлоте, која је потребна да се 1 кг. каквога тела (материје) загреје за 19 зове се специфична топлота тога тела (материје). Тако је н. пр. специфизна топлота алкохола 0,63 што ће рећи, да је потребно 0,63 калорија па да се 1 кг. алкохола загреје за 10; дакле за загревање алкохола биће потребно само 63%/, од оне топлоте са којом би загрејали исту количину воде на исту температуру.

Специфична топлота некога тела није иста за сваку температуру т. ј. није баш иста количина топлоте потребна за загревање 1 кг. алкохола од 199 на 20%, која је потребна за загревање 1 кг. алкохола од 0'% на 1'%, извесне разлике у количини тих топлота постоје, али те су разлике тако мале, да немају никаквог значења при нашим посматрањима, па их због тога нећемо ни узимати у рачун.

У таблицу, која је овде наведена, унете су до сада познате вредности за температуру и топлоту топ.

љења као и специфичне топлоте најважнијих и најпо-

знатијих тела, оних која често долазе у употребу. 5: 8; Испаравање. Кључањ“. Готово све течности имају особину, да при стајању у отвореном суду на ваздуху прелазе у гасовито

стање. За такву појаву каже се: ветре). Течности ветре само по горњој површини и то

течности ветре (из-

аненимнвилннниннни аи ин ииниВиилиивииити

пена“ Топлота У тура топ- СпецифичМАТЕРИЈАЛ ања ТОМЉЕНЊНН НЕ Мене Степени Калорија

алуминијум 650 - 0,312 олово 334 5,86 0,013 гвожђе сирово бело 1100 33,6 Олг

, •» суро 1200 23 би

, ковно 1500 . 0,108 челик | 1400 0,117 бакар 1090 0,093 никал 1400 4,60 0,100 платина 1780 21,18 0,032 жива | 40 2,82 0,032 сребро | 999 21,07 0,056 цинк 412 28,18 0,093 калај 228 14,55 0,056 месинг 1015 Е 0,08, Розеов метал 94 . 0,042 Водеов. , | 68 5 с Арцетов , | 96 Буе 0,060 мек 14 (средство 151 4 0,045 тврд „ (залемње- 1020 Е

ње) |

лед о 79,25 0,504

у толико брже, у колико је већа површина. Од ове појаве знатно се разликује кључање односно испаравање. Код кључања (испаравања) не образује се пара