Српски технички лист

— 99 ПРАНТИЧНА УПУСТВА

ложаче парних котлова

по

П. Браузеру, Ј. Шпепрату и другима.

И ако смо мало час погтавили разлику између тога кад се вели да течност испари, а кад да она из: ветр“, ипак су обадве ове појаве у суштини г[едно и исто, што је доказано и мало час описаним јер смо ту видели да се из воде образује пара и на температури много нижој од 100%, па шта више и на (0%, а поред тога видели смо, да и та пара има неки напон и производи извесан притисак, јер само због тога притиска пада живин стуб у цеви. Притисак паре произведене из какве течности назива се у опште илпон. У колико смо до сад видели напон зависи од висине "температуре, и расте са повећавањем температуре. Али и на свакој висини температуре пара има неки напон, па према томе можемо рећи, ди нека течност кључа тек онда кад ј' напон њене паре раван притиску атм "сферског втздуха.

Из овога досадашњега могу се извести и ова разматрања. Кад напон какве паре расте са температуром (загрејаношћу), онда ћемо моћи напон њен повећати и преко атмосферскога притиска, само треба да нађемо начин, те да загревање извршимо тако, да се одилажењу паре противи већи присак но што је атмосферски; а то ће рећи; ако желимо произвести пару са напоном већим од једне атмосфере, онда не можемо загревати течност до кључања у отвореном суду. Са свим ће се другчије понашати течност кад се загрева у суду, који је затвсрен са свију страна. У овом случају произведена пара остаје затворена у суду и произ-

води све већи притисак на течност, свака нова произ- |

ведена количина паре, мора да има све већи напон, па да савлабујући притисак, који већ врши пара из суда на течност, изађе из течности. Из овога опет излази, да се тачка кључања затворене течности све више и више-пење.

(во се може лако доказати опитом. У један гвоздени суд наспе се вода, па се суд затвори са свију страна, па пошто се унутрашњост суда доведе у везу са једним термометром и једним манометром, почне се

загревати. При загревању приметићемо да температура | расте све док термометар не покаже 100%, а за све

то време манометар не показује повећавање притиска. Ако се сад и даље загрева, видећемо, да се пење и термометар и манометар. што је знак да се повећава и температура и притисак. Кад манометар показује нпр. ; атмосферу, онда значи да је притисак једна атмосфера преко нормалног обичног ваздушлог притиска, то је т. з. релашивни пргтисак, у ствари је притисак 2 атмосфере апсолутног притиска, јер једну атмосферу не обележава манометар, т. ј. кац се манометар

опитом; |

изложи само ваздушном притиску онда он показује 0, не 1, дакле манометар показује само притиске над атмосферским притиском (преко атмосферског притиска), па кад желимо да знамо апсолутни притисак, онда морамо броју атмосфера, који читамо на манометру додати још једну. У пракси се увек подразумева релативни притисак (притисак преко једне атмосфере), па и ми ћемо број атмосфера увек тако и разумевати, Ако сад загревамо гвоздени затворени суд са водом па добијемо нпр. да нам манометар показује 1 сферу релативног притиска, видећемо да термометар показује 120,60; кад манометар буде показивао 2 атмосферг онда ће термометар стајати на 133,9% код 5

атмосфера на 159,22% и т. д.

атмо-

46,90 бо 170,80

60, (0 8,5 173,30

76,20 Јн 175,80

86,30 д 178,08

0 93,90 106 180,31 Ја 100,00 105 182,44 Та 105,90 11 84,50 Та 109,70 па 186,49 16 ИЗ 12. 188,4: 5 117,30 126 190,27 2 120,60 13, 192,08 О 127,80 13 193,83 3 138,90 ЈА 195,53 3љ 139,%0 14,5 197,26 4 144 15. 198,46 4 148,80 16 201,90 Ба 152,0 ка 204,80 Е 155,:0 Ва 207,70 19, 210,40

6 159,20 20., 213,00 2 215,50

6,5 162,40 22, 217,90 23 220,20

А 165,30 24 222,50 55 168,1) 2 ,2 224,70

Код многих течности а нарочито код воде опитом је тачно одређен напон паре на разним температурама. За рад на парним котловима веома је важно

знати однос, који постоји између температуре и напона водене паре. За случајеве који нису наведени

може се овај рднос срачунати. У таблици имамо н.пр.