Српски технички лист

— 109 —

малну висину од 2850 метара над морем, толику као на Готхарду, дебљина слоја који лежи над тунедом моћнија је за 450 метара него што беше случај на Готхарду, за геотермичан степен узето је 62 метра. Овом вредношћу геотермичног степена одређена је максимална температура на 42 степена, са поставком, да је спољна температура равна -- 1. Зна се, међутим, да се геотермичан степен смањује у колико више продире у дубину.

У ствари, највиша температура показала се на северној страни и то 54%,5; ова температура не одго-

вара ни најмање максималној висини, и: да је се закон | о прогревији овде испунио, под најдебљим теренским слојем температура требала је да буде 65%. На срећу то се није десило.

У овај мах још се не зна чему се има приписати ОБо неподударање максималне висине са максималном температуром. А

Јаки извори хладне воде у првом делу јужне стране учинили су да ву, на против, посматране температура ниже него што се очекивало.

Н. М.

ПРАНТИЧНА УПУСТВА

за ложаче парних котлова

по П. Браузеру, Ј. Шпенрату и другипа.

(НАСТАВАК)

5. 10. Особине при кључању.

Замислимо, да У каквом парном котлу има паре о 5 атмосфера. Према нашој таблици ће вода у њему бити загрејана на 152,20%. Простор над водом биће испуњен засићеном паром исте загрејаности. Зами. елимо, да се од те паре узима свакога тренутка извесна количина паре, те се њом покреће једна парна При сваком одузимању, у сваком тренутку смањује се и напон паре за нешто, али у првом тренутку засићава се пара оп т, пошто у се одмах прими нове паре из воде, с којом стоји у додиру. Ако је количина паре узета из котла врло мала према цело-

машина.

купној количини паре у котлу, онда је и опадање напона врло мало, а образовање нове паре вршиће се тада само по горњем слоју воде, јер доњи слојеви воде поред тога што трпе притисак од скупљене паре, трпе и притисак од тежине целокупне воде, која је над њима, па ће тако тај притисак бити већи, те ће требати и веће загрејаности па да се и у њима образује пара, а овако се у њима неће моћи производити пара. Према овоме кад је потрошња паре мала, онда остаје вода у котлу мирна. Другчије је кад се из малога парнота котла од једном узме много паре. Омањивање напона паре у томе спучају биће толико, да образовање паре мора наступити у већој маси воде, но по кад кад и у целокупној води, која се налази у котлу: Парни мехурићи тада долазећи са свију страна доводе сву воду у кретање и ова је појава позната под имевеом пенушање. још у већој мери наступа нагло образовање паре, кад наступи случај, да пара у котлу са свим опадне Замислимо, да се у котлу у коме је вапон паре 5 атмосфера, од једном напрасно створи какав већи отвор; напон паре ће у котлу нагло опасти, док се не изједначи са спољним ваздушним притиском т.ј. док не буде спао на једну атмосферу. Али

| под притиском од једне атмосфере може вода да има

| |

њен напон једна атмосфера,

| рати, да се у котао уводи (да се котловх

загрејаност само од 100%, према томе она се мора о: хладити од 152,20'% на 1000, или сваки килограм водо у котлу мора да отпусти извесну количину топлоте од 52,20 калорија. Казали смо, да је потребно 537 калорија па да 1 кгр. воде од 100", претворе у пару од 100%, па ћемо према томе са 52,, калорије моћи претворити у пару 97 грама воде; 97 грама воде даће и 97 грама водене паре; из таблице видимо да 1 кгр. водене паре заузима 1698 литара запремине кад је а 374 литара кад јој је напон 5 атмосфера, па ћемо према томе добити, да ће сваки килограм воде при расхлаћђивању од 152,20 на 100% бити у стању да са отпуштених 52,2 калорија произведе 97 грама паре, што ће рећи 165 литара са

напоном од 1 атмосфере, а 36 литара са напоном од

| 5 атмосфера. Кад се ово узме у рачун и само замисли: "колико килограма воде има у једном парном котлу,

онда се може схватити, како ће наступити брзо и нагл · развијање паре, а тиме ће бити свакоме јасно објашњено одкуда оне велике разоравне моћи, која се јавља при експлозији парних котлова, дакле само нека. се напрасно јави већи отвор на котлу, па је разоравна сила паре већ ту. Отуда се и забрањује нагло отварање вентила и пуштање паре при раду парних котлова.

Меправилно кључање (кључање на махове) каоси пенушање добија се кад вода у котлу има шљама, масти или сувишне соде. Због тога се треба увек станапајају) бистра вода, да се котлови не напајају масном водом; а ако се случајно напајање врши водом која је код парне машине служила као вода за кондензовање, онда. треба гледати, да се у котао не уносе горњи слојеви воде, по којима плива зејтин и мазиво; даље треба пазити, да се не мете сувише соде, ако се она упо-