Српски технички лист

— 111—

" Лукиној ул. 1. 4., Влад. Лацковић судија у пенсији.у Краља Милана ул. бр. 4. 5. Драга Марковић удова у Карађорђевој ул. 20. 6., Никола Димитријевић у новој ул. (Дун. крај). Ц

Благајнинова пошта. Послали су претплату по 10 дин Милан М. Аћимовић инж. општин, Крагујевац. Џо 5 дин. Душан Миљ. Николић инж. капетан Ниш, Миливоје Соколовић инжењер Стари Бечеј,

Извештавају се г. гг. претплатници нашега листа, да ће служитељ удружења почев од идуће недеље 1-ог

Октобра почети скупљати претплату са овереним признаницама од стране благајника удружења. нивои вопс ем 72 пенала агилности сене тање. Моле се све колеге у окрузима и у Београду да најдаље до 1. Дек. т. г: поднесу Удружењу своје мишљење о грађевинском закону за вароши и варошице у Србији са обзиром на пројекат штампан у брз. и 4: Техничког листа од 1894. г. У остављеном року до !1' Априла тТ. г. нико није одговорио на циркулар од !. Марта т. г. Мишљења ваља слати потпосатом. 27.—1Х.—06. у Београду

Потпреде. Удружења М. Ј, Валента

РАД УДРУЖЕЊА СРП. ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

1Х месни скуп Удружења Срп. Инжењера и Архитекта 9. сештембра 1906 год.

Председава: г. Н. Манојловић, присутни гг.: ПО, Дизић, Ј. Аврамовић, О. Кузмановић, С. Јовановић, К. Сакић, М. Станковић, М. Јовановић, Б. Јелисијевић, М. Јањушевић, Ј. Станојевић, Д. Леко, М. Каракашевић, А. Петровић, С. Вељковић, Ј. Симеоновић и В. Поповић.

г Манојловић отвара скуп.

Гг. Димић говори о техничком помоћном особљу и чита редакцију г. Манојловића. ·

г. Савић говори да се број не ограничи.

г. Манојловић објашњава неке делове своје редакције, а тражи да се испит полаже увек при конкурбу за пријем у државну службу.

- т, Леко замишља друкчије: они који долазе. из средњих техничких школа да се приме без испита.

г. Манојловиз вели, да се тим мора створити нова снага, нов кадар. сравњују са подофициреком школом, и вели да ће бити веома добро одбирање.

г. Савић је имао прилике да ради са таквим људима. Они који хоће да добију боља места (као помоћник шефа секције), или помоћник надзорног инжењера морају имати квалификације. Даље вели да људи који се баве само техничким радовима могу бити без испита, а за спрему такових људи да се установи школа. Наводи сличне примере из Русије. Даље вели, да такви људи треба да полажу испит после двогодишње праксе из које подносе извештај о свом раду. Вели да је тешко све то предвидети, већ тражи да се то ближе пропитле пословником. Ово особље троба да се спреми као и инжењери.

г. Манојловић: потребно је да се створи на брзу руку нова снага без гломазног апарата. Пример је Француска. Нека се ти људи спреме где год хоће, саме нека положе испит.

г, Савић вели да нема могућности где да се епреме ти људи. Таквих људи нема. Пример је Железничка Дирекција. Једини је начин да се то добија школа, створена ма чијом иницијативом. Без тога нема људи, с тога такве школе треба отворити. Ниже особље ће вршити простије послове, а инжењери-ће се занимати суштином задатка, те неће се изгубити у ситницама, и тиме ће више пажње обраћати на свој посао.

г Јањушевић вели, да нема бојазни да неће бити ко ће се јавити за та места јер се плаћа до 3000 годишње, а то је доста.

г. Димић објашњава ову редакцију у вези са предвиђеним чланом законског пројекта.

г. Поповић вели да се не меша ништа закон

ва школама,

т. Манојловић предлаже дл се полаже испит и примају конкурсом. Говори да ће се службе радо примити и ђаци земљомерске школе. Шита скуп да ли да се уведе ово у члан 38.

Г. Димић предлаже да се законским пројектом предвиде школе, које ће спремати помоћно техничко овобље,

г. Савић вели да ће се због наше елабости напунити Министарство Грађевина људима који нећо имати ни појма. Тражи школу и говори о нашим испитима. ". Манојловић налази да треба законом одредити број ових људи.

г. Димићи Леко противни су овом и веле да ће број грађевинских надзорника одређивати сама потреба.

г. Аврамовић их потпомаже.

г, Леко вели да добар закон треба да траје више година а не да се сваке године мења.

г. Димић чита како треба да гласи овај члан.

т. Поповић пита да ли је ово указно звање и ако је, указно, да се назначе године. Скуп усваја.

г. Манојловић разлаже потребу да се пропишу године старости.

г. Симеоновић, пита да ли ће бити за те људе каква школа.

т. Манојловић вели да је то предвиђено овим законом.

г. Јовановић вели да треба предвидети, ко може конкурисати

г. Симеоновић наводећи раније казано о овим кандидатима, каже да аналого томе не треба ни за инжењерски испит свршити технички Факултет.

т. Манојловић вели да школа даје ову гаранцију која се тражи, али се од тих одбирају службеним конкурсом.

г.Н. Манојловић ставља овај члан на гласање и пита да ли треба имати школу или не.

г. Аврамовић вели да треба имати бар минимално образовање.

г. Савић тражи 6 разреда гимназије и 4 године праксе или нижу техничку школу'и 2 године праксе.

т. Једисијевић веди да је много 6 разреда гимназије.

т. Поповић: да се остави Министру Грађевина да он пропише предходно школовање.

т. Манојловић тражи конкурс без нарочите школе. Ставља на гласање предлог т. Савићев и свој.

т. Станојевић тражи, да кандидат при при-