Српски технички лист

== Даб =

О каменим мостовима.

(Наставак).

Мостови Сазђејећ, Гауашт и Апботпебје надмашени су у последњим данима колосалним и за сад највећим и јединственим луком Луксембуршког моста који се приближује своме довршењу!). Распон тога моста износи не мање него 84 т. а ширина је његова 16 м. Творац овога пројекта и објекта чувени мајстор свога дела, поменути инжењер Зејоптпе применио је исти начин извршења свода и на овоме мосту. Дебљина свода је у темену 1. пп. у ослонцима 2. то број прсте. нова је 3.

Да би трошкове. око грађења овога јединственог објекта свео на што мању меру, и грађењу _ камених мостова створио још већу могућност конкуренције са гвозденим конструкцијама, он се није зауставио на дотадањим методама и обичајима, већ је са својом смелошћу и одлучношћу пошао још један корак даље и унео је у грађење овога објекта једну значајну новину. Он је, на име, знатну ширину моста поделио на 8 двла или поља. Крајња поља од 5,68 т ширине пре. свођена су луковима, а средње 5,2 1 широко поље остало је не испуњено — празно.

Овај простор прекривен је у врху бетонском плочом, која својим крајевима належе на сводове попречних капела. На тај начин уштеђено је не само на маси

главног свода и попречних капела, но је знатна уштеда |

учињена и у грађењу скела, јер је прво изведен

један лук и пошто је он довољно отврднуо, то су. скеле под њим попуштене и на ваљцима превучене |

испод другога лука, који је извршен на истим скелама независно од првога дела.

Исто тако сјајни резултати у погледу извршења камених мостова постигнути су у неколико других метода у Аустрији и Немачкој.

Свођење врши се и на овим местима у више партија почињући од вештачких ослонаца утврђених на скелама, али се све камење првог прстена положи у суво са празним саставцима. До самих ослонаца оставе се 1 или 2 реда празни и испуне се пошто је цео свод завршен. Саставци се одржавају у потребној ширини уметањем дрвених клинчића и летвица. Кад је први прстен на тај начин склопљен подигну се скеле на одтоварајућу висину, ако ву се слегле под, теретом тога претена, водећи рачуна и о могућем слегању довршеног свода.

Кад је суви прстен издигнут у одговарајући положај набију се празни Саставци мало влажним

1) Мост Луксенбуршки довршен је и предан саобраћају Али те иовај мост величином надмашио камени мост у Плауену, који је доцније саграђен и има 90 мет. распона. Ипак је Луксенбуршки мот по евојој конструкцији јединствен. Овај чланак писан је 1902. године. Писац није имао времена да чланак преради.

“= Ур.

цементним малтером. Ово набијање врши се што брже и једноврвмено на више места свода. Кад је први прстен са свим готов изводи се одмах и други но саставци међу појединим камењем испуњавају се одмах малтером. Други прстен изводи се као и први у више партија и заклаша се на више места једновремено.

На овај начин извршини су следећи железнички мостови преко Прута у Галицији код

Јеремице. Јамне Ворохте

65 48, 40, т распон

У иу 1,70 Та _ јачина свода у темену

81 26 2, _ јачина свода у ослонцима

8 8 2љ _ број претенова

98 шп 90 пп елегање темена под првим прстеном 115 105 _ слегање темена под другим и трећим

90 дана 90 попушт. скела после довр. првог прет.

152000 84900 65.800 целокупно коштање у Маркама 522 392 378 коштање ] м. хориз површинез Оваким извршењем камених сводова отклоњен је штетан утицај слегања скела на свод. Ну пошто за време грађења свод лежи готово сав на скелама, то он после уклањања скела належе на стубове, а ови, ако су дужи и ако леже опет и сами на попустљивом земљишту, могу се знатно слећи и ово померање њихово могло би такође бити год штетног утицаја на свод. У таким случајевима, дакле, где слегање стубова и земљишта под њима може бити знатно, препоручују се зглавци у своду али место ових могу се саме. скеле направити у виду лука са зглавцима. Скеле се одупиру на саме стубове моста и хоризонталним потиском који се у њима јавља изврше деформисање егубова и земљишта раније но што се свод завршио.

Да наведемо сад три примера камених мостова извршених у новије време у Немачкој на реци Мургу.

Сва три имају по један отвор и највећи је међу њима са распоном од 41,5 други од 35 и трећи од 28 т. Ширина је свуда готово иста — 4. ш. Темељи су

| из бетона са додатком камена а сводови су из“ пеш-

чара. Највећи од њих кошта са скелама 9500 м. или 74 м. на 1 м. видног распона, други од њих кошта 9800 м. или 88 м. на 1 2 распона, а најмањи 7500 м. или 90 м. на 1 то. распона.

Из ових података види се јасно да се мостови из камена до 40 та. распона могу градити много јевтиније него гвоздене конструкције.

Жељезнички мост преко Мајне на путу од Кицимгена на Геролцхофен јесте један од најлепших примера учињеног напретка у погледу грађења камених мостова. К. 6.

(Наставиће се)